Češki predsednik Petr Pavel upozorio je da Ukrajina ima dva meseca za restart mirovnih pregovora pre nego što postoji rizik od ruske eskalacije, uključujući opštu mobilizaciju nakon izbora 20. septembra. Pavel poziva NATO i saveznike da pojačaju pritisak i vojne isporuke, posebno protivvazdušne sisteme. Predložio je "stratešku odbranu 3.0" sa 30-dnevnim zalihama i osiguranim proizvodnim kapacitetima, dok je nuklearna politika NATO-a ostala nepromenjena.
Petr Pavel: Ukrajina Ima Dva Meseca Da Pokrene Mirovne Pregovore — Inače Preti Eskalacija
A firefighter at a warehouse in Kyiv hit by an overnight Russian missile strike - Valentyn Ogirenko/REUTERS
Češki predsednik Petr Pavel upozorio je da Ukrajina ima "dva meseca" da ponovo pokrene mirovne pregovore, inače postoji rizik da će se sukob sa Rusijom dodatno eskalirati. Pavel je rekao da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da proglasi opštu mobilizaciju nakon izbora zakazanih za 20. septembar, čim se, kako je naveo, "prozori" za pregovore zatvore.
Rizik od mobilizacije i politički kontekst
Prema Pavlu, Putin verovatno neće proglasiti mobilizaciju pre parlamentarnih izbora, jer bi to bilo duboko nepopularno kod birača. Međutim, nakon izbora taj politički prostor može nestati, pa bi Rusija mogla pribegavati većim vojnim koracima ili širem angažovanju snaga.
Zašto je sada važno vršiti pritisak
Pavel je pozvao NATO i zapadne saveznike da iskoriste trenutni pritisak na Moskvu kako bi je primorali na pregovore. Navodi da Rusija ima unutrašnje probleme — rastuće nezadovoljstvo javnosti ratom i teškoće izazvane ukrajinskim napadima duboko u ruskom prostoru.
Donald Trump handed Patriot missile blueprints to Zolodymyr Zelensky to repel Russian attacks - Win McNamee/Getty Images
"Ako ovaj pritisak potraje, a Ukrajina ostane sposobna i uspešna u gađanju ciljeva duboko u Rusiji, stvoriće se uslovi za to da Rusija bude sklonija pregovorima," rekao je Pavel.
Vojne akcije i posledice
U proteklom mesecu Ukrajina je izvela napade bespilotnim letelicama na Moskvu, pogodila ruske tankere koji su pokušavali da dopreme gorivo za Krim i izazvala požar na velikoj rafineriji u zapadnoj Sibiru. Ti udari, kao i problemi u snabdevanju gorivom, doveli su do dugih redova pred pumpama i porasta nezadovoljstva građana u nekim delovima Rusije.
NATO, naoružanje i proizvodni kapaciteti
Pavel je istakao da saveznici moraju nastaviti da obezbeđuju Ukrajini oružje i podršku, ali i da intenziviraju diplomatski pritisak. Visoki prioritet ostaje povećanje zaliha presretača i protivvazdušnih raketa kako bi se odgovorilo na balističke i krstareće napade.
On je objasnio da NATO trenutno objedinjava potražnju država članica kako bi industriji dao jasniju sliku o obimu potrebne proizvodnje. Po njegovim rečima, tražnja već sada premašuje proizvodne kapacitete, pa je neophodno povećanje proizvodnje, a u nekim slučajevima i predplaćivanje kapaciteta.
Vladimir Putin's general mobilisation will be deeply unpopular with Russian voters already facing a fuel crisis - Gavriil Grigorov/AFP via Getty Images
Strategija odbrane 3.0
Pavel je predložio koncept koji je nazvao "strateška odbrana 3.0": održavanje 30-dnevnih zaliha jeftinijeg naoružanja sa dugim rokom trajanja i osiguranje brzih proizvodnih kapaciteta za skuplje i ređe sisteme poput dalekometnih raketa i presretača.
Atomsko odvraćanje i evropska koordinacija
Češka je pod Pavlovim rukovodstvom u razgovorima sa Francuskom o mogućem evropskom "nuklearnom kišobranu". Ipak, Pavel naglašava da NATO-ova nuklearna politika ostaje nepromenjena i da su Sjedinjene Države i dalje ključni nosilac nuklearnog odvraćanja za saveznike.
Zaključak: Pavel apeluje na hitnu koordinaciju vojne i diplomatske podrške kako bi Ukrajina ostala uspešna u odbrani i kako bi Zapad stvorio politički i vojni pritisak koji bi povećao šanse za povratak za pregovarački sto pre nego što se mogućnosti – odnosno "prozori" – zatvore.
Pomozite nam da budemo bolji.
