Generacija Z Menja Religiju: Da Li Muškarci Postaju Religiozniji Ili Žene Odlaze?

Razlika u religioznosti između muškaraca i žena dugo je bila uočljiva: istorijski podaci pokazuju da su žene konzistentno religioznije. Poslednji podaci, međutim, upućuju da se ta dinamika menja kod Generacije Z (18–29 godina).

Glavni nalazi

Gallup u merenju za 2024–2025. navodi da je 42% muškaraca između 18 i 29 godina reklo da im je religija „veoma važna“ — što predstavlja porast od 14 procentnih poena u odnosu na 2022–2023. Istovremeno, samo 29% mladih žena kaže isto. Druga istraživanja (PRRI, Pew) ne beleže jasnu povećanu aktivnost mladih muškaraca u formi nedeljnog pohađanja bogosluženja ili masovnih konverzija.

Kako tumačiti razliku u nalazima

Stručnjaci ističu da različite ankete mere religioznost na različite načine: Gallup je koristeći pitanje o tome koliko je religija važna dobio značajniji skok kod muškaraca, dok PRRI i Pew naglašavaju da nema skoka u zahtevnijim merilima—poput nedeljnog prisustva bogosluženjima ili svakodnevne verske prakse.

"Kada pogledate zahtevnije aspekte religije, ne vidite nužno taj porast među mladim muškarcima," kaže David Campbell (Univerzitet Notre Dame). "To može biti izraz identiteta na anketi, a ne nužno aktivnog uključivanja u zajednicu."

Koja strana najviše utiče na sužavanje rodne razlike?

Mnogi politički naučnici i istraživanja smatraju da je jači signal pad religioznosti među mladim ženama nego snažan ponovni povratak muškaraca veri. PRRI beleži rast udela religijski nevezanih mladih žena sa 29% (2013) na 40% (2024) i 43% (2025). Pew takođe zaključuje da je zatvaranje rodne razlike pretežno posledica opadanja religioznosti među ženama.

Mogući razlozi za udaljavanje mladih žena

Stručnjaci i ispitanice navode nekoliko faktora:

• Seksizam i patrijarhalne prakse u nekim verskim zajednicama (ograničena uloga žena, zabrane ženskih vođa, „kultura čistoće“).
• Politička polarizacija—veza religije sa konzervativnim politikama i pokretima (npr. hrišćanski nacionalizam) koji može odbojno delovati na društveno progresivnije mlade žene.
• Društveni preokreti poput #MeToo i odluke Vrhovnog suda u slučaju Dobbs koje su podstakle preispitivanje veza s institucijama koje se doživljavaju kao patriarhalne.

"Žene su oduvek bile kičma crkava... Te crkve bukvalno ne bi postojale bez žena," kaže Gina Zurlo (Harvard Divinity School), pa dodaje da su mnoge žene jednostavno „sile da to više ne rade."

Politički kontekst i online uticaji

Gallup primećuje da je porast religioznog samoprepoznavanja među mladim muškarcima delimično koncentrisan među mladim republikancima. Neki istraživači ukazuju i na uticaj „manosphere“ sadržaja na internetu koji promoviše određene rodne norme i može usmeravati neke mlade muškarce ka konzervativnijim, religioznim okruženjima.

Ograničenja podataka

Važno je napomenuti nekoliko ograničenja: Gallup nije razlagao rezultate po veroispovesti, različite ankete mere različite pokazatelje religioznosti (stav vs. ponašanje), a kratkoročne promene mogu biti podložne fluktuacijama i metodološkim razlikama. Stoga je teško jednoznačno tvrditi da li se radi o masovnom povratku muškaraca veri ili o masovnom napuštanju vere među ženama — najverovatnije je u igri kombinacija oba trenda, ali sa jačim signalom na strani ženskog opadanja religioznosti.

Zaključak

Podaci ukazuju na preokret u tradicionalnom obrascu rodne razlike u religiji kod Generacije Z. Iako Gallupova merenja sugerišu porast važnosti religije među mladim muškarcima, konsenzus stručnjaka i drugih anketa upućuje da je vidljiviji i jasniji pad religioznosti među mladim ženama, motivisan razočaranjem u patrijarhalne prakse, političkim faktorima i društvenim promenama. Dalja praćenja i istraživanja koja kombinuju stavove i stvarno verovanje/praksu biće potrebna da bi se razjasnili dugoročni trendovi.