U Krekovima kod Nevesinja obeležena je 151. godišnjica Nevesinjske puške pomenom i polaganjem venaca. Prisustvovali su najviši zvaničnici Republike Srpske i potomci ustanika, koji su istakli da je ustanak iz 1875. simbol otpora protiv osmanske vlasti. Istaknuto je i da je austrougarska okupacija dovela do Drugog nevesinjskog ustanka 1882. i da je ovaj deo istorije važan za očuvanje sećanja i identiteta.
Obeležena 151. godišnjica Nevesinjske puške — simbol hercegovačkog otpora
© СРНА
U Krekovima kod Nevesinja danas je obeležena 151. godišnjica Nevesinjske puške ceremonijom pomena i polaganjem venaca na spomenik hercegovačkim ustanika. Događaju su prisustvovali najviši zvaničnici Republike Srpske, predstavnici lokalnih vlasti i potomci učesnika ustanka.
Među prisutnima bili su predsednik Republike Srpske Siniša Karan, predsednik SNSD-a Milorad Dodik, predsednik Vlade Republike Srpske Savo Minić, resorni ministar Radan Ostojić i srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović.
Poruke sa ceremonije: Lideri su istakli da dan kada je podignut ustanak nije bio čin agresije, već izraz otpora potlačenog naroda i odbrana osnovnih prava — života, vere i doma. Govornici su ocenili da je Nevesinjska puška ostala trajni simbol hrabrosti, dostojanstva i odlučnosti da se sloboda brani bez obzira na cenu.
Istorijski kontekst
Prva Nevesinjska puška označila je ustanak podignut u Krekovima 9. jula 1875. godine protiv osmanske vlasti. Pobuna se brzo proširila na celu Hercegovinu, a potom na Bosnu. Ustanicima je pružana tajna podrška iz Srbije i Crne Gore, a među borcima nalazio se i budući kralj Petar I Karađorđević.
Godine 1876. Srbija i Crna Gora objavljuju rat Osmanlijama, a 1877. se u sukob uključuje i Rusija. Na Berlinskom kongresu 1878. zapadne sile ograničavaju rezultat rusko-srpskih pobeda i poveravaju Bosnu i Hercegovinu na upravljanje Austro-Ugarskoj Monarhiji.
Austrougarska uprava bila je neposredan povod za Drugu Nevesinjsku pušku — ustanak iz 1882. godine, koji je počeo napadom na žandarmerijsku stanicu u obližnjem Ulogu nakon uvođenja vojnog zakona i obavezne mobilizacije. Ustanak je slomljen nakon oko četiri meseca; u borbama su, pored Srba, učestvovali i neki bosanski muslimani.
Značaj danas
Polaganje venaca i pomeni u Krekovima služe kao podsećanje na istorijski kontekst i žrtve stanovništva koje se borilo za osnovna prava. Ceremonija je istovremeno i prilika za podsećanje na regionalnu istoriju i potrebu očuvanja sećanja na zajednička stradanja i borbu za slobodu.
Napomena: Tekst predstavlja izveštaj o komemoraciji i istorijskom događaju, sa citatima i ocenama zvaničnika prisutnih na ceremoniji.
Pomozite nam da budemo bolji.
