Dogovor Sorensen–Kurti Propao? Itekla Rok Za Zamenu Dokumenata, Srbi Na KiM U Administrativnom Lavirintu

Na kraju marta ove godine vlasti u Prištini i izaslanik EU Petar Sorensen najavili su da će Srbi na Kosovu i Metohiji koji nemaju "kosovska" dokumenta moći da dobiju ta dokumenta na osnovu srpskih isprava (lična karta, izvodi iz matičnih knjiga). Najava je predstavljena kao hitno i praktično rešenje za ljude koji decenijama čekaju da reše status.

Rezultati monitoringa i ključni problemi

NVO CASA iz Severne Mitrovice sprovela je anonimnu anketu i objavila izveštaj 15. juna, iz kojeg proizilazi da je dogovor daleko od obećanog. Samo 11,4% ispitanika navelo je da je njihov status u potpunosti rešen, a od tog broja manje od 5% dobilo je kosovsku ličnu kartu — većina je dobila privremene dozvole boravka.

CASA proces opisuje kao "administrativni lavirint" prepun diskriminacije, neujednačene prakse i čestih odbijanja, posebno južno od Ibra (npr. grad Peć). Organizacija ističe niz problema: kašnjenja u sprovođenju, nepravilnu primenu zakona, različitu praksu među opštinama, nepotpune informacije i nedovoljno obučen administrativni kadar.

Praktični primeri i troškovi

U izveštaju je naveden i konkretan slučaj Slađane Dašić iz Brestovika: zahtev za njenu ćerku je odbijen zbog administrativne greške — u dokumentu o kućnoj zajednici naveden je jedinstveni matični broj deteta iz Srbije, što su nadležni u Prištini odbacili. Porodica je dostavila svu potrebnu dokumentaciju, ali je zahtev ipak odbijen.

"Problem je nastao zato što je rođena u Kragujevcu... Rekli su da taj matični broj ne može da stoji. Ukazali smo da je to greška njihovog službenika," ispričala je Slađana Dašić za Radio Goraždevac.

Dašić je navela da je procedura bila i skupa: sva dokumenta iz Srbije morala su biti overena apostil pečatom, dodatna overa kod notara i višestruka putovanja — ukupni troškovi su joj iznosili oko 500 evra. Mnoge porodice ne mogu ponovo da izdvoje takav novac bez garancije da će zahtev biti uspešan.

Pravni kontekst i posledice

Procene pokazuju da više od 4.000 Srba na KiM nema "kosovska" dokumenta. Stupanjem na snagu kosovskog Zakona o strancima početkom godine, te osobe su obavezne da se periodično prijavljuju policiji i pribave boravišne dozvole — inače rizikuju proterivanje iz svojih domova.

CASA napominje da zvanična statistika ne obuhvata one koji nisu ni pokušali da podnesu zahtev jer su usmeno obavešteni da ne ispunjavaju uslove ili da njihov zahtev neće biti prihvaćen. U monitoringu su evidentirani i zahtevi koji odstupaju od zakonskih uslova (npr. nepotrebni apostili), dugotrajna kašnjenja u odlučivanju i ograničen pristup delotvornim pravnim sredstvima.

Ko je pogođen?

U najvećem broju slučajeva reč je o osobama koje su odrasle i školovale se na KiM, ali su rođene u drugim delovima regiona; o supružnicima i deci nosilaca kosovskih ličnih karata; o usvojenoj deci čija su usvojenja sprovedena u srpskom ili stranom pravnom sistemu; o ljudima u procesu verifikacije građanskog statusa, interno raseljenim licima iz Srbije bez kosovskih ličnih karata i povratnicima.

Zaključak

Monitoring CASA pokazuje da se plan iz marta, najavljen kao brzo i jednostavno rešenje, u praksi pretvorio u niz sistemskih prepreka: neusklađeni propisi i praksa, administrativne greške, previsoki troškovi i nedostatak transparentnih podataka. Sve to ostavlja veliki broj građana na KiM u pravnoj i socijalnoj neizvesnosti.

Napomena: Javnosti i dalje nisu dostupni kompletni zvanični podaci o broju podnetih i uspešno rešenih zahteva.