Mlečna mora su retke, ali zadivljujuće prostrane svetleće mrlje na otvorenom moru koje su intrigirale pomorce vekovima. Iako su u uzorcima pronađene svetleće bakterije poput Vibrio harveyi, ne zna se zašto se one skupljaju u ogromne, homogеne površine. NASA/NOAA sateliti (instrument VIIRS) i istraživači sa Colorado State University koriste istorijske zapise i satelitske podatke kako bi mapirali događaje; 2025. studija beleži ~400 opažanja za 400 godina, a 2019. jedan događaj je bio veličine Islanda.
Tajanstvena 'mlečna mora': Zašto okean vekovima svetli i šta nauka još ne zna
Scientists Are Solving the Mystery of "Milky Seas"zhengshun tang - Getty Images
Već vekovima pomorci i naučnici prijavljuju neobičan fenomen poznat kao "mlečna mora" — prostrane, noćne mrlje bioluminiscencije koje ponekad obasjaju površinu otvorenog mora.
Iako su istraživači tokom decenija identifikovali svetleće bakterije kao verovatni izvor tog sjaja, mehanizam koji dovodi do masovnog, homogеnog i dugotrajnog sjaja i dalje nije u potpunosti razjašnjen.
U radu objavljenom u aprilu 2025. u časopisu Earth and Space Science navodi se oko 400 zabeleženih opažanja milky seas u poslednjih 400 godina, ali konačni odgovor o uzroku još nije postignut. Ipak, poslednja decenijska istraživanja daju sve više tragova.
Prvi istorijski opisi potiču iz 19. veka: kapetan broda Moozuffer je posle plovidbe Arapskim morem 1849. opisao prizor kao "neograničenu ravnicu snega, ili more živog srebra". Pomorski izveštaji iz 1980. porede sjaj sa "plastikom koja svetli u mraku".
Veza sa biologijom se učvrstila 1985. kada je istraživački brod u uzorcima vode našao obilje luminiscentnih bakterija identifikovanih kao Vibrio harveyi. To otkriće je ukazalo na bakterije kao izvor svetla, ali ne objašnjava zašto se one grupišu u jednolike, ogromne površine.
"Mlečna mora mogu biti znak veoma zdravog ekosistema. Mogu biti i znak nezdravog ekosistema, a mi jednostavno ne znamo", rekao je Justin Hudson, koautor studije iz 2025. i doktorand na Colorado State University, za CNN.
Hudson i Steven Miller (profesor sa Colorado State University koji decenijama prati ovaj fenomen) analizirali su istorijske zapise i zaključili da su milky seas najčešći u Arapskom i Jugoistočnoazijskim morima. To ukazuje na moguću vezu sa većim klimatskim obrascima kao što su Indijski okeanski dipol i El Niño–Southern Oscillation (ENSO), koji mogu menjati uslove okoline i dovesti do povoljnih uslova za nastanak ovih pojava.
U novije vreme, sateliti su omogućili praćenje milky seas iz svemira. NASA i NOAA koriste instrument VIIRS (Visible Infrared Imaging Radiometer Suite) za identifikaciju i mapiranje takvih događaja. U studiji iz 2021. u Scientific Reports, Miller i tim dokumentovali su 12 slučajeva u satelitskim podacima (2012–2021), uključujući događaj 2019. koji je bio približnih razmera kao površina Islanda.
Otkrivanje i praćenje milky seas ima širi naučni značaj: osim što pomaže u razumevanju morskih mikrobioloških procesa, može ukazivati na stanje okeanskih ekosistema i dati uvide u rane oblike biogene luminescencije — osobinu koja ima potencijalna pitanja i za astrobiologiju.
"Gde se oni uklapaju u prirodu? Šta nam mogu reći o životu u okeanu?" izjavio je Miller u saopštenju NASA-e. "Bakterije su jednostavan oblik života, a bioluminiscencija je verovatno bila bitna funkcija ranih oblika života. Šta bi nam mlečna mora mogla reći o potrazi za sličnim životom u svemiru?"
Iako nauka napreduje koristeći istorijske evidencije, satelitske snimke i matematičke modele za predviđanje, milky seas ostaju ispunjeni nepoznanicama. Dalja terenska istraživanja i bolje satelitsko praćenje pomoći će da se razjasni kada, gde i zašto nastaju ove neobične svetlosne pojave.
Za čitaoce: milky seas su retki, ali impresivni primeri koliko nas more i dalje može iznenaditi — od mikroba do globalnih klimatskih obrazaca.
Pomozite nam da budemo bolji.
