Evropski talasi vrućine ugrožavaju rad nuklearki i termoelektrana jer zagrevane reke gube kapacitet za hlađenje, što je primoralo Francusku da smanji proizvodnju u nekoliko postrojenja. To se događa upravo dok potražnja za strujom raste, pa raste rizik od prekida i rasta cena. Stručnjaci pozivaju na hitne investicije u fleksibilnost potrošnje, skladištenje energije i klimatsko ojačavanje postrojenja, ali nedovoljno finansiranje usporava primenu rešenja.
Vrućinski Talasi Pogađaju Nuklearke i Mreže: Francuska Smanjuje Proizvodnju, Evropa Se Sprema Za Prekide
Europe’s Nuclear Plants Can’t Beat the Heat
Talasi ekstremnih vrućina u Evropi ozbiljno ugrožavaju energetsku bezbednost: termoelektrane i nuklearne centrale suočavaju se sa ograničenjima rada, elektroenergetske mreže su preopterećene, a reke koje služe za hlađenje elektrana značajno su zagrejane.
U Francuskoj je objavljeno da će proizvodnja biti smanjena u najviše pet nuklearnih elektrana, dok su dve već ograničile izlaz. Prognoze najavljuju anticiklon i temperature i do 42 °C u nekim delovima zemlje, samo nekoliko nedelja nakon što je Francuska zabeležila istorijskih 44 °C i havariju transformatora koja je ostavila gotovo 70.000 domaćinstava bez struje.
Zagrevanje reka smanjuje efikasnost sistema hlađenja u nuklearkama, hidroelektranama i termoelektranama na ugalj i gas, što istovremeno smanjuje proizvodnju upravo kada potražnja za strujom raste zbog rashlađivanja. To povećava rizik od rotirajućih isključenja, rasta cena i prekida snabdevanja u zemlji i regionu.
Eksperti upozoravaju:
"Kako postaje sve toplije, stvari prestaju da funkcionišu tako dobro," kaže Iain Staffell, docent za održivu energiju na Imperial College London. Simone Tagliapietra iz Bruegela dodaje da komunalna preduzeća mogu da povećaju otpornost kroz planiranje letnjih vrhova, fleksibilnije upravljanje potražnjom, uvođenje baterija i jačanje sistema hlađenja.
Međutim, ove mere su skupe i zahtevaju dugoročno finansiranje. Evropska agencija za životnu sredinu upozorava da iako sve članice EU imaju planove prilagođavanja, nedovoljno dugoročno finansiranje usporava njihovu realizaciju. Posledice nečinjenja već su vidljive: javno nezadovoljstvo i stotine preventivno izgubljenih života tokom prošlogodišnjih talasa vrućine.
Šta je potrebno
Stručnjaci predlažu kombinaciju kratkoročnih i dugoročnih mera: veću fleksibilnost potrošnje (demand response), skladištenje energije (baterije), klimatsko ojačavanje hlađenja u postrojenjima, modernizaciju mreža za rad pri visokim temperaturama i investicije u diversifikaciju izvora energije. Bez ulaganja u otporniju infrastrukturu, Evropa može očekivati češće prekide snabdevanja tokom letnjih talasa vrućine.
Zaključak: Talasi vrućine su upozorenje: energetski sistemi koje danas doživljavamo često nisu spremni za sve češće i intenzivnije toplotne ekstreme. Potrebne su hitne, koordinisane i finansirane politike kako bi se smanjili rizici po snabdevanje, ekonomiju i javno zdravlje.
Izvor: prilagođeno iz izveštaja OilPrice.com i izjava stručnjaka (Iain Staffell, Simone Tagliapietra, Francois Gemenne).
Pomozite nam da budemo bolji.
