Istraživači iz Velsa i partneri u Ugandi razvili su losion od lokalno uzgajane mačje metvice koji u testovima pokazuje efikasnost uporedivu sa DEET-om. Ključno aktivno jedinjenje je nepetalakton — 6% koncentracija pokazala je zaštitu jednaku DEET-u, dok je 2% bila tek nešto manje efikasna. Projekat naglašava potencijal lokalne proizvodnje, model društvenog preduzetništva i mogućnost širenja zaštite protiv ujeda komaraca i drugih insekata.
Mačja metvica iz Ugande: jeftin losion koji priča s DEET-om
Photo Credit: iStock
Istraživači iz Velsa i partneri u ruralnoj Ugandi razvili su losion od lokalno uzgajane mačje metvice (Nepeta cataria) koji u testiranjima pokazuje efikasnost uporedivu sa standardnim repelentom DEET. Projekat, predstavljen na godišnjoj konferenciji Society for Experimental Biology u Firenci, kombinuje naučni pristup i model društvenog preduzetništva.
Šta su istraživači uradili?
Tim je ekstrahovao eterično ulje mačje metvice bogato nepetalaktonom — jedinjenjem poznatim po insekt-odbojnim svojstvima — i formulirao losion za ruke pod nazivom DSK. Proizvod su testirali u laboratorijskim i terenskim uslovima kako bi uporedili njegovu efikasnost sa DEET-om.
Ključni rezultati
6% koncentracija ulja mačje metvice dala je zaštitu koja je bila uporediva sa DEET-om, dok je 2% koncentracija pokazala samo malo manju efikasnost. Ispitivanja su obuhvatala i druge ubodne insekte — midže i krpelje — gde je repelent takođe pokazao dobar učinak.
„Postoji stvarna potreba da se smanji zavisnost od lekova protiv malarije jer bolest može da razvije rezistenciju. Repelenti su jedna od primarnih mera za smanjenje rizika,“ rekao je Simon Scofield, viši predavač na Cardiff University.
Praktične prednosti za lokalne zajednice
Mačja metvica se može uzgajati u ruralnim uslovima, ulje se relativno jednostavno ekstrahuje, a krajnji proizvod je često prijatnijeg mirisa od DEET-a. To otvara prostor za lokalnu proizvodnju i model društvenog preduzetništva koji bi mogao da stvori prihode u zajednicama dok istovremeno povećava dostupnost zaštite protiv ujeda.
Izazovi i perspektive
Iako je nepetalakton dugo poznat kao insekt-odbojno sredstvo, njegova komercijalizacija je ograničena jer se jedinjenje ne može patentirati — što smanjuje interes velikih farmaceutskih kompanija. Tim trenutno ispituje mogućnost skaliranja proizvodnje i tržišne održivosti, sa ciljem da repelent postane deo svakodnevnih mera prevencije u regionima ugroženim bolestima koje prenose komarci.
Zaključak: Ovaj pristup kombinuje nauku i lokalni razvoj: pristupačan, efikasan i prijatniji repelent mogao bi da smanji broj ujeda i oboljenja, a istovremeno pruži ekonomske koristi zajednicama u Ugandi i šire.
Pomozite nam da budemo bolji.
