Eksperimentalna verzija IVF-a proizvela je rođenje janjadi tako što je nezrele jajne ćelije pretvorila u održive oocite, prvi put kod većih sisara. Metoda stimuliše folikule koje inače ne sazrevaju, čime se dobija znatno veći broj jajnih ćelija po ciklusu. Najveća potencijalna korist odnosi se na žene čiji su jajnici oštećeni tretmanom raka — ova tehnika može smanjiti potrebu za retransplantacijom zamrznutog tkiva i time rizik od ponovnog unošenja malignih ćelija. Međutim, primena kod ljudi zahteva dodatna istraživanja i procene bezbednosti.
Eksperimentalni IVF Dovodi Do Rođenja Janjadi — Nada Za Žene Posle Raka
US fertility rate, by two measures
Janjad su rođena pomoću eksperimentalne verzije in vitro fertilizacije (IVF) koja uspešno pretvara nezrele jajne ćelije u održive oocite, što otvara mogućnost poboljšanja uspešnosti kod ljudi.
Tehnika je ranije davala rezultate kod miševa, ali je ovo prvi zabeleženi uspeh kod većih sisara. To je važan korak jer veći sisari imaju reproduktivne procese bliže ljudskim nego glodari.
Kako metoda funkcioniše: u svakom menstrualnom ciklusu nekoliko folikula započne sazrevanje, dok većina vene i ne razvije se do jajne ćelije pogodna za oplodnju. Standardni IVF obično stimulira nekoliko folikula hormonskom terapijom kako bi se prikupio veći broj jajnih ćelija, ali i dalje ponekad ne daje dovoljan broj ili kvalitet.
Nova metoda cilja na folikule koje inače ostaju uspavane — stimuliše razvoj folikula koji ne bi prirodno sazreli i tako omogućava pristup znatno većem broju jajnih ćelija po ciklusu.
Kome bi mogla pomoći: najizgledniji korisnici bili bi žene kojima su jajnici oštećeni tokom lečenja raka. Danas se često koristi zamrzavanje jajničnog tkiva pre tretmana i naknadna retransplantacija, ali ta procedura nosi rizik unošenja preostalih malignih ćelija. Eksperimentalna metoda mogla bi potencijalno smanjiti taj rizik jer ne zahteva retransplantaciju tkiva.
Ograničenja i sledeći koraci: studija je zasad ograničena na životinje i potrebna su dodatna istraživanja kako bi se procenili bezbednost i efikasnost kod ljudi. Pre nego što se primeni u klinici, potrebne su dugoročne studije opstanka i zdravlja potomstva, kao i procena mogućih rizika za pacijentkinje.
Izvor: New Scientist (izveštaj o istraživanju), izveštavao Tom Chivers.
Pomozite nam da budemo bolji.
