Evropska unija je uvela sankcije protiv devet ruskih obaveštajaca i četiri firme zbog dugotrajne kampanje sajber-špijunaže i sabotaža koja datira od 2010. godine. EU optužuje 16. centar FSB-a za koordinaciju više sajber-grupa koje su napadale vlade i kritičnu infrastrukturu u najmanje devet zemalja. Imena optuženih nisu objavljena, a Francuska najavljuje pozivanje ruskog ambasadora. Švedska i druge zemlje ukazuju na konkretne napade na grejna postrojenja i transportnu infrastrukturu.
EU Uvela Sankcije Protiv Ruskih Obaveštajaca i Hakerskih Grupa Povezanih Sa FSB-om
European Union foreign policy chief Kaja Kallas rings a bell to signify the start of a round table meeting of EU foreign ministers in Brussels, Monday, July 13, 2026. (AP Photo/Marius Burgelman)(AP Photo/Marius Burgelman)
Brisel — Evropska unija je u ponedeljak uvela sankcije protiv devet ruskih vojnih obaveštajaca, hakera i četiri privatna pravna lica, optužujući ih za višegodišnju kampanju sajber-špijunaže i sabotaže usmerenu protiv država članica i kritične infrastrukture.
Ko je meta i zašto
Prema saopštenju Evropskog saveta, mere su usmerene na osobe i organizacije koje su, kako se navodi, doprinele naporima Rusije da destabilizuje EU, njene članice i međunarodne partnere. EU tvrdi da su napadi i špijunaža vršeni od 2010. godine i da su se dogodili u najmanje devet zemalja.
From left, Poland's Foreign Minister Radoslaw Sikorski, Netherland's Foreign Minister Tom Berendsen, Belgium's Foreign Minister Maxime Prevot and Portugal's Foreign Minister Paulo Rangel during a round table meeting of EU foreign ministers in Brussels, Monday, July 13, 2026. (AP Photo/Marius Burgelman)(AP Photo/Marius Burgelman)
Detalji i neobjavljena imena
Mere ciljaju devet pojedinaca i četiri pravna lica, ali imena tih osoba i organizacija nisu objavljena u pratećem saopštenju. EU je navela da su među ciljevima bile Francuska, Nemačka, Poljska, Kipar, Holandija, Austrija, Slovačka, Rumunija i Finska, "između ostalih".
Evropsko veće: „Pogođeni doprinose naporima Rusije da destabilizuje EU, njene članice i međunarodne partnere.“
Uloga 16. centra FSB-a
EU je posebno istakla 16. centar Federalne službe bezbednosti Rusije (FSB) kao koordinirajući element. U saopštenju se navodi da je 16. centar kontrolisao više sajber-grupa i da su njihove aktivnosti imale rastuću ozbiljnost, uključujući krađu informacija i sabotažu kritičnih sistema.
European Union foreign policy chief Kaja Kallas, left, speaks with Cypriot Foreign Minister Constantinos Kombos, center, during a round table meeting of EU foreign ministers in Brussels, Monday, July 13, 2026. (AP Photo/Marius Burgelman)(AP Photo/Marius Burgelman)
Primeri i reakcije država
Francuski ministar spoljnih poslova Jean-Noël Barrot izjavio je da će Francuska pozvati ruskog ambasadora u narednim danima. Barrot je za televiziju BFM rekao da je cilj sajber-aktivnosti „ili pribavljanje informacija, ili sabotaža rada, na primer železničke infrastrukture, kao što je bio slučaj u Poljskoj.“
U aprilu je Švedska saopštila da je pro-ruska grupa sa vezama prema ruskim bezbednosnim i obaveštajnim službama stajala iza sajber-napada na grejno postrojenje prošle godine. Prethodna upozorenja o napadima na kritičnu infrastrukturu stigla su i iz Poljske, Norveške, Danske i Letonije.
Šta ovo znači
Mere predstavljaju nastavak pritiska EU na Rusiju u domenu sajber-bezbednosti i signal su da Brisel želi da onemogući dalju prakslu koja ugrožava javne servise i bezbednost građana. Sankcije su usmerene na smanjenje kapaciteta i mogućnosti napadačkih mreža koje, prema oceni EU, deluju u koordinaciji sa ruskim obaveštajnim strukturama.
Pomozite nam da budemo bolji.
