Šeik Hamad bin Khalifa Al Tani pokrenuo je Al Jazeeru 1996. kao hrabar pokušaj da se prekine državni monopol nad emitovanjem i otvori prostor za nezavisno arapsko novinarstvo. Mreža je brzo stekla međunarodni uticaj, formalno postavši Al Jazeera Media Network 2005. Emirska podrška omogućila je uredničku slobodu, ali i dovela do političkih pritisaka i smrtonosnih napada — 24 člana osoblja su poginula. Danas Al Jazeera nastavlja da afirmiše nasleđe svog osnivača i princip slobode izražavanja.
Kako je šeik Hamad pokrenuo arapsku medijsku revoluciju: priča o Al Jazeeri
Sheikh Hamad's vision for a free and influential media platform for the Arab world was achieved via Al Jazeera [Screengrab/Al Jazeera]
Smrt šeika Hamada bin Khalifa Al Tanija podsetila je na njegovo trajnije nasleđe: osnivanje televizijskog kanala Al Jazeera, koji je početkom 1996. označio prekretnicu u medijskom pejzažu Bliskog Istoka.
Osnivanje i vizija
Kanаl je lansiran 1996. godine i brzo je prekinuo decenijski državni monopol nad emitovanjem u regionu, istovremeno osporivši i dominaciju zapadnih agencija u kreiranju narativa o arapskom svetu. Već za nekoliko godina Al Jazeera se razvila u jednu od najuticajnijih medijskih organizacija u regionu, a 2005. je formalno preimenovana u Al Jazeera Media Network.
Pre osnivanja, šeik Hamad je jasno artikulisao svoju viziju nezavisnog i hrabrog novinarstva. Mohamed Krishan, jedan od osnivačkih novinara, priseća se sastanka 1993. kada je, još kao prestolonaslednik, zagovarao transformativnu, otvorenu medijsku platformu.
«Bilo je jasno da čovek ima hrabru, transformativnu viziju za svoju zemlju i region.» — Mohamed Krishan
Sloboda štampe i urednička nezavisnost
Prilikom okupljanja tima u Dohi tokom leta 1996, novinarima je data jasna poruka: radite profesionalno, sledite etiku i slobodno izveštavajte. Mnogi arapski novinari bili su zatečeni obimom slobode koju su dobili, a Al Jazeera je ubrzo razgranala mrežu dopisništava i počela da izveštava direktno sa terena — umesto da se oslanja isključivo na agencije.
«Arapski narodi još nisu izgovorili svoju poslednju reč, a ko se boji penjanja na planine živeće zauvek među jamama.» — šeik Hamad
Pritisci, napadi i cena nezavisnosti
Urednička nezavisnost donela je i ozbiljne političke posledice. Izveštavanje Al Jazeere često je izazivalo negodovanje regionalnih vlasti, ali i zapadnih sila. Ahmed al-Sheikh, bivši direktor informisanja kanala, priseća se pritisaka u vreme američkih vojnih intervencija u Avganistanu i Iraku. Prema njegovom svedočenju, u jednom trenutku je postojeći zahtev da se mreža utiša odbijen od strane emira.
Pretnje su se pretvarale u konkretne napade: kancelarija Al Jazeere u Kabulu bila je pogođena tokom rata u Avganistanu; u Iraku je 2003. godine tokom okupacije pogođeno osoblje i objekti kanala — ukupno je 24 novinara i članova osoblja poginulo u ciljanim napadima i rizičnim zonama širom regiona. Takođe, prema izveštajima britanskog lista Daily Mirror iz 2005. godine, postojali su navodi da je američka administracija razmatrala vojne akcije protiv sedišta mreže, što je, prema izvestiocima, na kraju sprečeno diplomatskim pritiskom.
Nasleđe i značaj
Uprkos pritiscima i žrtvama, šeik Hamadova vizija se ostvarila: Al Jazeera је promenila način na koji se u arapskom svetu proizvode vesti i diskutuje o javnim pitanjima. Šeik je tada isticao da mreža «onemogućava ubicama da prikriju svoja ubistva, onemogućava neuspešne da prikriju svoje neuspehe i staje na stranu istine i čoveka». Kao globalni brend, Al Jazeera danas nastoji da nastavi nasleđe nezavisnog izveštavanja i otvorenog javnog dijaloga.
Kako se mreža približava tri decenije postojanja, rukovodstvo ponovo potvrđuje opredeljenje da sačuva osnovne principe koje je podstakao njen osnivač.
Pomozite nam da budemo bolji.
