Nova studija u JGR Atmospheres koristi 29 klimatskih modela i zaključuje da biljke mogu opstati još oko 1,8 milijardi godina uprkos rastu luminosnosti Sunca. Krajnji ishod zavisi od toga koliko brzo geokemijski procesi uklanjaju CO2 iz atmosfere ("weathering"). Najotpornije vrste su CAM biljke koje mogu opstati pri vrlo niskim koncentracijama CO2. Autori pozivaju na dodatne 3D simulacije i zajedničke modelerske napore zbog postojećih nesigurnosti.
Koliko Još Ima Vremena Za Život Na Zemlji? Nova Studija Predviđa Biljni Svet Još ~1,8 Milijardi Godina
This Is How Much Time Is Left for Life on Earthfotograzia - Getty Images
Nova studija objavljena u časopisu JGR Atmospheres donosi ohrabrujuće, ali ipak oprezno optimistične procene o tome koliko dugo biljke mogu opstati na Zemlji dok Sunce postepeno postaje svetlije. Iako će Sunce u dalekoj budućnosti preći u fazu Crvenog Džina i eventualno progutati planetu, rast njegove luminosnosti stvoriće nepovoljne uslove za život mnogo ranije.
Glavni nalazi
Autori su pokrenuli 29 klimatskih modela koji ispituju kako interakcija koncentracije ugljen-dioksida (CO2) i temperature utiče na fotosintetski život daleko u budućnosti. Ključni zaključak: biljni svet mogao bi opstati još otprilike 1,8 milijardi godina u zavisnosti od toga kako se odvijaju geokemijski procesi koji iz atmosfere uklanjaju CO2 (proces poznat kao vremensko izbeljivanje ili "weathering").
Šta znači "weak" i "strong" weathering?
"Weak weathering" označava scenarij u kojem je uklanjanje CO2 iz atmosfere sporo i koncentracije ostaju relativno više, dok "strong weathering" znači intenzivno izvlačenje CO2 u karbonatne stene, što dovodi do vrlo niskih vrednosti CO2. Manjak CO2 utiče na sposobnost biljaka da fotosintetišu i stoga ograničava opstanak vegetacije.
Koliko dugo mogu preživeti različite vrste biljaka?
Različiti fotosintetski mehanizmi imaju različite zahteve za CO2:
- C3 biljke (oko 95% biljaka danas) zahtevaju ~150 ppm CO2.
- C4 biljke (npr. kukuruz, mnoge travke) mogu funkcionisati pri ~15 ppm CO2.
- CAM biljke (npr. kaktusi, neke orhideje) su najotpornije i mogu opstati pri ~1 ppm CO2.
U scenariju "weak weathering" CAM biljke mogle bi preživeti do oko 1,87 milijardi godina, dok model "strong weathering" prognozira prestanak većine biljnog sveta oko 1,35 milijardi godina. Ako se kao prag uzme sposobnost CAM fotosinteze, i "strong weathering" scenarij pomera granicu do približno 1,84 milijardi godina.
Dodatne napomene i ograničenja
Autori upozoravaju da modeli pretpostavljaju da fotosinteza ostaje kakva je danas i ne uzimaju u obzir moguće evolucione promene ili neočekivane adaptacije u dalekoj budućnosti. Takođe predlažu da se rezultati proveravaju sa višedimenzionalnim (3D) klimatskim modelima i da modelerska zajednica radi zajedno kako bi suzila nesigurnosti.
"Život na Zemlji je otporan, a granice koje nameću toplotni stres ili glad mogu reflektovati današnje opažanja biosfere, a ne nužno apsolutne granice evolucije," pišu autori.
Bez obzira na to koji se scenario ostvari, masovni pad biljaka dogodio bi se otprilike u isto vreme kada Zemlja krene da gubi okeane zbog povećane sunčeve osvetljenosti. Ipak, istorija života pokazuje da su organizmi često nalazili neočekivane puteve opstanka — do kraja koliko je to moguće.
Šta to znači za nas? Ovi rezultati su relevantni pretežno za razumevanje dugoročnih geokemijskih i bioloških procesa i ne ukazuju na neposrednu pretnju za čovečanstvo. Međutim, pokazuju koliko su složeni međusobni odnosi između Sunca, atmosfere i biosfere i zašto su dalja istraživanja važna.
Pomozite nam da budemo bolji.
