Ovog leta mnoge lokacije u SAD i širom sveta zabeležile su rekordne temperature; primeri su Billings (111 °F / ~44 °C) i Central Park u Njujorku (100 °F / ~38 °C). Za glavne talase vrućine često su odgovorni toplotni domovi — oblasti visokog pritiska koje zadržavaju toplotu i noću. Naučnici upozoravaju da klimatske promene povećavaju učestalost i intenzitet takvih događaja, a SZO savetuje hidrataciju, izbegavanje dugog boravka na otvorenom i neostavljanje dece/ljubimaca u vozilima.
Zašto je ovog leta bilo toliko rekordnih talasa vrućine? Objašnjenje i saveti
The National Weather Service’s HeatRisk map for July 14. Yellow indicates “minor” health risk from expected heat, orange indicates “moderate” risk, red indicates “major” risk, and purple indicates “extreme” risk. More than 65 million people live in areas that are expected to see major or extreme risk on Tuesday.
Ovog leta mnoge lokacije u SAD i širom sveta zabeležile su neuobičajeno visoke temperature i rušile rekorde. Primeri uključuju Billings, Mont., koji je dostigao 111 °F (~44 °C), Salt Lake City i Sheridan, Wyo., po 109 °F (~43 °C), i Central Park u Njujorku koji je zabeležio 100 °F (~38 °C) — sve prema preliminarnim podacima Nacionalne meteorološke službe (National Weather Service, NWS).
Šta stoji iza talasa vrućine?
Meteorolozi objašnjavaju da su glavni krivci za mnoge od ovih događaja tzv. toplotni domovi — oblasti povišenog atmosferskog pritiska koje deluju kao poklopac i zadržavaju toplotu blizu površine, pa se temperature dižu i noću.
"Gledamo temperature koje ovde do sada nisu viđene ili su veoma retke", kaže meteorolog NWS-a Frank Pereira. "Toplotni dom ne dozvoljava da se toplota skloni — ona se uvećava čak i tokom noći."
Uloga klimatskih promena
Eksperti ističu da sama pojava toplotnih domova nije nova, ali da klimatske promene pojačavaju njihov broj, intenzitet i rasprostranjenost. Zachary Labe iz organizacije Climate Central napominje da se ove pojave sada češće javljaju širom severne hemisfere i da se neretko preklapaju.
"Očekivali smo i očekujemo u budućnosti više intenzivnih, većih i rasprostranjenijih talasa vrućine svakog leta", kaže Labe.
Klimatološkinja Friederike Otto iz World Weather Attribution dodaje da istraživanja jasno pokazuju rast verovatnoće i snage talasa vrućine zbog porasta globalnih temperatura izazvanih ljudskim delovanjem. Kao posledica, regioni doživljavaju i uzastopne talase vrućine.
Gde su još bili ekstremi?
Ovo leto nije bilo ekstremno samo u SAD: Francuska je zabeležila najtopliji prosečan mesec u istoriji, a delovi Azije i Bliskog istoka takođe su doživeli veoma visoke temperature. Procene ukazuju da su neki evropski talasi vrućine zahtevali hiljade ljudskih života.
Kako se zaštititi?
Svetska zdravstvena organizacija (SZO, engl. WHO) preporučuje praktične mere zaštite: ostati hidratisan, ograničiti izlaganje direktnom suncu i jakom naporu napolju, provetravati i hladiti stare i bolesne osobe, i nikako ne ostavljati decu niti kućne ljubimce u zatvorenim vozilima koja se brzo zagrevaju.
Kakva je prognoza?
U SAD se očekuje privremeno olakšanje kada front sa hladnijim vazduhom pomeri toplotni dom i smanji najekstremnije vrednosti, ali će temperature verovatno ostati iznad proseka. Meteorolozi naglašavaju da ćemo ubuduće verovatno viđati više ovakvih događaja, pa je važno unapred planirati i prilagođavati mere zaštite.
Napomena: Sve temperaturne vrednosti su date u Farenhajtima sa odgovarajućim približnim vrednostima u stepenima Celzijusa.
Pomozite nam da budemo bolji.
