Da Li Smo Zaboravili Lekcije Kovida? Rekordne Vrućine, Hiljade Žrtava i Tišina Medija

U junu, tokom prvog od rekordnih talasa vrućine koji su ovog leta pogodili Evropu, London Ambulance Service je primio više od 53.000 poziva — više nego u martu 2020. kada je kovid-19 bio na vrhuncu, izvestio je Bloomberg Green. Medicinski radnici upozoravaju da su uslovi u bolnicama u Ujedinjenom Kraljevstvu bili "daleko gore" nego za vreme pandemije: u operacionim salama za onkološke pacijente bilo je toliko vruće da su osnovni postupci otežani, a osoblje je konstantno proveravalo da li infuzioni kateteri ne iščezavaju zbog znojenja.

Brojke i poređenja

Kao i tokom kovida, rane procene smrtnosti potcenile su konačni broj žrtava. U.K. Health Security Agency je na početku procenila 2.877 smrtnih slučajeva povezanih s vrućinom u maju i junu. Francuske procene ukazale su na približno 5.700 viška smrti između 17. juna i 2. jula. Kasnije, detaljnije analize, zasnovane na potpunijim podacima i robustnijim metodama, pripisale su talasima vrućine i do 20.000 smrtnih slučajeva širom Evrope.

Evropa nije jedino žarište: u Indiji su temperature u Delhiju dostigle čak 54 °C, što predstavlja opasnost po život, naročito za najugroženije i najsiromašnije stanovnike — ilustracija temeljne nepravde klimatske krize: oni koji najmanje doprinose emisijama najviše pate.

Nauka, uzroci i razlike u odnosu na kovid

Za razliku od rana faza pandemije, kada su naučnici tragali za načinima širenja i lečenja novog virusa, danas je naučni konsenzus jasan: današnji ekstremni talasi vrućine, suše i požari bili bi "gotovo nemogući" bez ljudskog izazvanog globalnog zagrevanja, pretežno zbog sagorevanja nafte, gasa i uglja. Kako je istakao Jeff Goodell, autor knjige The Heat Will Kill You First, leto 2026. pokazuje eskalaciju ka toplijoj i opasnijoj planeti o kojoj naučnici upozoravaju decenijama.

Medijska odgovornost: kuda je nestala doslednost iz vremena kovida?

Tokom početnih nedelja pandemije, veliki deo medija pružio je naučno utemeljeno izveštavanje koje je pomoglo javnosti i donositeljima odluka. Novinari su raskrinkavali neutemeljene tvrdnje i širili važne zdravstvene preporuke. Ovog leta, međutim, većina izveštaja o požarima i talasima vrućine nije pravilno povezivala događaje sa klimatskom krizom: dve trećine tekstova glavnih britanskih novina o letošnjim požarima nije ni pomenulo klimatske promene, a u SAD večernji termini ABC, CBS i NBC između 13. i 19. jula često nisu izgovorili izraz "climate change".

"Većina novinara je tokom Kovida radila bolje nego sada," konstatuje autor, pozivajući na povratak doslednom, naučno utemeljenom novinarstvu.

Politika, pritisci i građanski odgovor

Sadiq Khan, gradonačelnik Londona, pozvao je vlade da tretiraju klimatsku krizu kao hitan slučaj i pozvao na smanjenje oslanjanja na naftu i gas. Njegov apel je protumačen kao pritisak na novog britanskog premijera Andyja Burnhama da odustane od dodatnog bušenja na Severnom moru — pitanje za koje se Burnham uzdržava. Peticija koja traži televizijsko vanredno obraćanje vlade o klimatskoj krizi prikupila je 100.000 potpisa, prag za raspravu u Parlamentu.

Anketni podaci pokazuju da većina javnosti podržava snažniju klimu politiku: oko 83% Britanaca i 74% Amerikanaca želi odlučnije mere prema klimatskim promenama, prema Gallupovim istraživanjima koja koristi projekat Covering Climate Now.

Zaključak: hitnost medija i politike

Leto 2026. donelo je jasne dokaze o rastućoj opasnosti od ekstremnih temperatura i njihovim smrtonosnim posledicama. Autor poziva novinare da ponove standard iz vremena kovida: da informišu javnost na osnovu naučnih saznanja, da drže vlasti odgovornim i da jasno povezuju vremenske katastrofe sa klimatskom krizom. Javnost očekuje i zaslužuje bolje, brže i preciznije izveštavanje — jer su u pitanju životi.

Ovaj članak je objavljen kao deo globalne novinarske saradnje Covering Climate Now.