Poricanje klimatskih promena se nije povuklo — preselilo se s dijagnoze na terapiju

Krajem juna 2026. Evropa je doživela jedan od najozbiljnijih talasa vrućine u istoriji merenja: Poljska je zabeležila 40,5°C, Francuska 44,3°C, a procena Svetske zdravstvene organizacije ukazala je na više od 14.000 prekomernih smrti samo tokom dvonedeljnog vrhunca. Analize World Weather Attribution zaključile su da bi takva toplota bila gotovo nemoguća bez ljudski izazvanih klimatskih promena.

Ipak, umesto da to ubrza klimsku politiku, leto 2026. je — bar privremeno — podstaklo povratak politike popuštanja: u jednoj godini dokumentovano je 45 značajnih oslabljenja ili povlačenja klimatskih mera u 15 jurisdikcija, od opoziva Endangerment Finding u SAD do slabljenja evropskog tržišta ugljenika i novih odobrenja za bušenje na Severnom moru.

Od dijagnoze do terapije: kako se poricanje transformiše

Većina vlada danas ne dovodi u pitanje nauku: prihvataju dijagnozu. Problem je u prihvatanju "terapije" — mera koje bi bile proporcionalne toj dijagnozi. Kad ljudi ili politike odbacuju mere, a ne sam naučni nalaz, radi se o implicativnom poricanju: prihvataju činjenice, ali poriču šta one zahtevaju od nas.

Psihologija poricanja i lekarske analogije

Medicinska literatura pokazuje slične obrasce. Sistematski pregledi među pacijentima sa terminalnim bolestima pokazuju da oko polovine ne razumeju potpuno svoju prognozu. Časopis Cancer Management and Research opisuje poricanje kao mehanizam odbrane koji kratkoročno štiti psihu, ali dugoročno može blokirati pristup palijativnoj nezi i drugim važnim akcijama.

Ključna paralela: nije reč samo o ljudima koji ne veruju u dijagnozu, već o onima koji dijagnozu prihvataju — i ipak nastavljaju ponašanje koje je štetno, kao pušač koji i dalje puši.

Četiri faze modernog poricanja

Koristeći klasifikaciju Stanleya Cohena i novija istraživanja, moderna povlačenja iz stvarnosti mogu se opisati u četiri faze:

• Poricati dijagnozu — "ne dešava se" ili "ljudi to ne izazivaju" (sada manjina).
• Poricati uzrok — događaj postoji, ali nije povezan s klimom (npr. teorije zavere).
• Poricati lečenje — prihvata se nauka, ali svaka moguća politika se odbacuje kao preskupa, nepravedna ili neučinkovita.
• Poricati odgovornost — delovanje je važno, ali "neko drugi" mora početi.

Kako psihologija utiče na politiku

Istraživanja pokazuju da samo izlaganje ekstremnim vremenskim događajima ne garantuje političku podršku. Studija iz 2025. (Viktoria Cologna i saradnici) obuhvatila je preko 70.000 ljudi u 68 zemalja i otkrila da je presudno da ljudi vežu događaj za klimatske promene — nesvesno iskustvo nije dovoljno.

Pritom, narativi o "energetskoj bezbednosti", "konkurentnosti" i "troškovima života" često služe kao dozvola: dozvola da se prihvati nauka, a da se ne preduzme ništa. Lobi fosilne industrije ne mora da negira nauku — dovoljan je jezik utehe koji čini nečinjenje podnošljivim.

Studije na nivou partija i elita pokazuju dodatni problem: analiza od preko 260.000 saopštenja evropskih partija (Nature Climate Change, 2024) pokazala je da ekstremni događaji retko pomeraju stranačke agende, osim kratkotrajnog odgovora zelenih partija. Sistem-odbrambeni mehanizmi (studije Feygina, Jost i Goldsmith) pokazuju da pretnja može pojačati otpor — priznanje krize se doživljava kao optužba sistema.

Šta pomaže — tri praktične poluge

• Brzo i jasno povezivanje događaja s uzrokom: eksplicitna atribucija vodi većoj podršci za politiku — svaki neatribuirani talas vrućine je protraćen obrazovni trenutak.
• Povezivanje uzroka s ostvarenim i realnim koracima: ljudi treba da vide šta se može uraditi odmah; bez smisla za agenciju nastaje fatalizam.
• Okvir delovanja kao zaštitu, ne kao žrtvu: predstavljanje promena kao očuvanja bezbednosti, zdravlja i ekonomskih interesa smanjuje otpor ("system-sanctioned change").

Zaključak

Javnost i tržište često su ispred politike: globalno istraživanje pokazuje da 89% ljudi traži jaču klimatsku akciju, a tržište ulaže više u čistu energiju. Ipak, činjenke i ekonomski trendovi se ne pretvaraju automatski u političku hrabrost — posebno kada psihološki mehanizmi i organizovani interesi pretvaraju nelagodnost u opravdanje za nečinjenje. Kao i kod napredne bolesti, poricanje ne menja dijagnozu — ono samo skraćuje vreme za delovanje.