Ovo leto pokazuje kako klimatske promene već stvaraju višestruke, istovremene katastrofe: požare i gust dim koji su zahvatili istočnu obalu SAD, rekordne vrućine i razorne poplave. Naučne procene i izveštaji sada direktno povezuju mnoge toplotne talase i ekstremne padavine sa ljudskim aktivnostima. Ako emisije fosilnih goriva ne budu brzo smanjene, ovakvi složeni ekstremi postaće učestaliji i destruktivniji.
Požari, Poplave i Rekordne Vrućine: Leto Složenih Katastrofa Koje Već Stvaraju Posledice
People ride the ferry to Toronto Island, as wildfire smoke from northwestern Ontario fills the sky on July 15. The smoke was combined with an intense heat wave, which was partly responsible for the conditions that triggered the fires. - Carlos Osorio/Reuters
Od Vašingtona do Bostona, urbanim koridorom koji je navikao na letnje nevolje, nebo je ponovo poprimilo neobičan sepija ton kada je, drugi put u četiri godine, dim iz kanadskih šumskih požara prekrio gradove. Miris dima širio se stotinama milja niz vetar; zalasci sunca postali su eterično crveni, a u podne je Sunce kroz zagađenje jedva bilo vidljivo nad Bostonom, Njujorkom i Vašingtonom.
Čak su i srednjozapadni gradovi imali dramatično pogoršanje kvaliteta vazduha: Čikago i Detroit su u određenim trenucima zabeležili jednu od najgorih vrednosti kvaliteta vazduha na svetu. U jednom trenutku prošle nedelje najmanje 120 miliona Amerikanaca od Minesote do Masačusetsa bilo je pod upozorenjima zbog lošeg kvaliteta vazduha izazvanog dimom.
Dekadama naučnici upozoravaju na katastrofalne posledice klimatskih promena, često navodeći udaljene datume poput 2050. ili 2100. Međutim, aktuelno leto jasno pokazuje da ne treba čekati budućnost da bismo osetili posledice: od intenzivnih toplotnih talasa i smrtonosnih iznenadnih poplava do razarajućih požara i otrovnog dima — znaci su svuda oko nas, upravo sada.
Ovo leto demonstrira kako globalno zagrevanje deluje u praksi: više katastrofa nagomilanih jedna na drugu u istom vremenskom periodu, što stručnjaci nazivaju složenim (compound) događajima.
Skylor Dozier stands on the front porch of a flooded house along North Camp Street in Uvalde, Texas on Thursday, July 16. - Sam Owens/San Antonio Express/Getty Images
Zachary Labe, klimatolog iz organizacije Climate Central, ističe da su klimatske promene sadašnja pretnja i da će biti sve teže za ignorisanje kako se uticaji budu pojačavali. Sagorevanje fosilnih goriva već ima jasne i značajne posledice po zajednice.
Poplave, toplota i požari — kako se udružuju
Delovi Teksasa suočili su se sa događajem opisanom kao "1.000-godišnji" pljusak — statistički događaj sa približno 0,1% šanse da se desi u jednoj godini pod uobičajenim uslovima — drugi put u samo dve godine. U nekim delovima Texas Hill Country palo je gotovo celo prosečno godišnje odstupanje padavina u kratkom roku, izazivajući snažne poplavne talase koji su nabujali reke i zadržali ljude u domovima.
Istovremeno, stotine miliona ljudi u SAD i Evropi osećale su posledice dugotrajnih toplotnih kupola koje su dovele do hiljada prekomernih smrti u Evropi. Takve oblasti visokog pritiska deluju kao poklopac nad atmosferom: zarobljavaju toplotu, guše oblake i sprečavaju padavine.
U Zapadnoj Evropi, serije toplotnih talasa u maju, junu i julu pretvorile su bujne regione u lako zapaljive terene — smrtonosni požari pogodili su Španiju, Francusku, Veliku Britaniju i druge zemlje gde su šumski požari ranije bili ređi. Pojavila se i nestašica vode u Nizozemskoj, a slični problemi mogu se proširiti dalje.
U SAD je leto oborilo niz dnevnih, mesečnih i istorijskih temperaturnih rekorda. Termometri u hladnijim državama poput Montane i Minesote pokazivali su vrednosti koje su probijale dugogodišnje apsolutne rekorde; u delovima Montane zabeležene su temperature oko 43 °C (110 °F).
This aerial photograph shows the dry riverbed of the Doubs river on July 9, 2026, in Villers-le-Lac, eastern France. - Sebastien Bozon/AFP/Getty Images
Šta kažu naučnici i izveštaji
Naučnici su već duže vreme upozoravali da ekstremni događaji neće nužno dolaziti pojedinačno — umesto toga, rastu šanse za preklapanje više opasnosti, što povećava štetu, rizik po zdravlje i pritisak na infrastrukturu i ekosisteme.
"Ovi preklapajući rizici mogu dovesti do većih ekonomskih gubitaka, ozbiljnijih zdravstvenih posledica, dodatnog pritiska na infrastrukturu i daljeg oštećenja ekosistema", kaže Labe.
Objavljen je i autoritativni izveštaj Nacionalne akademije nauka o pripisivanju ekstremnih vremenskih događaja klimatskim promenama. Istraživanja su napredovala toliko da naučnici sada mogu sa visokim stepenom poverenja direktno vezati mnoge toplotne talase i ekstremne padavine za klimatske promene uzrokovane ljudskim aktivnostima.
Moguće je da će ovo okrutno leto navesti neke ljude da preispitaju stavove o klimi. Anketa Pew Research Centra iz 2025. pokazuje da 74% Amerikanaca tvrdi da je u poslednjih 12 meseci iskusilo bar jedan oblik ekstremnog vremena, a većina njih vidi klimatske promene kao faktor — naročito kod toplotnih talasa. Ipak, politička podeljenost ostaje snažan faktor u percepciji uzroka i opsega tih događaja.
Kako upozorava klimatolog Michael Mann, bilo bi pogrešno tvrditi da smo dostigli "novu normalu"; reč je o pomeraju osnove ka sve ekstremnijim uslovima dok emisije ugljeničnih gasova rastu. Mann radije govori o "novoj nenormalnosti" i koristi analogiju opasnog puta sa potrebom da se što pre skrene na bezbedniji izlaz.
Zaključak
Aktuelne poplave, vrućine, požari i gusti dim nisu izolovani incidenti: to su znaci sistema koji se menja usled ljudskog uticaja na klimu. Ako emisije fosilnih goriva ne budu brzo i značajno smanjene, ovakvi kombinovani ekstremi postaće učestaliji i intenzivniji, sa težim posledicama po ljudske živote, zdravlje i ekonomiju.
Pomozite nam da budemo bolji.
