Dim Požara U Severnoj Americi Postaje Smrtonosan — Situacija Će Se Pogoršati

Na kraju juna 2026, nekoliko dana pre proslave 250 godina američke nezavisnosti, National Weather Service (NWS) je stavio oko 180 miliona Amerikanaca — gotovo polovinu stanovništva SAD — pod upozorenje za "major" ili "extreme" toplotni talas. Jul 2026. zatim je postao najtopliji mesec u zabeleženoj istoriji kontinentalnih SAD, a ekstremne vrućine dovele su do velikog talasa požara.

Prema podacima National Interagency Fire Center, do ranog septembra registrovano je 53.233 požara u SAD, sa više od 8,3 miliona zapaljenih akara (oko 3,36 miliona hektara). U Kanadi je izgoreno oko 11,1 milion akara (približno 4,49 miliona hektara). Sredinom jula oko 120 miliona Amerikanaca bilo je izloženo dimu koji je doveo zrak do nivoa "nezdravo" i ponekad "opasno" — oblaci toksičnog dima čak su prekrili MetLife stadion tokom finala Svetskog prvenstva.

Šta je opasno u dimu od požara?

Zagađenje od požara obično se meri koncentracijom PM2.5 — čestica prečnika 2,5 mikrometra ili manje. Takve sitne čestice lako penetriraju duboko u pluća, izazivaju upalu, oštećenje tkiva i povećavaju rizik od akutnih i hroničnih bolesti, pa čak i prevremene smrti. Dim od urbanih požara često sadrži i dodatne toksine (olovo, živa, izgaranja plastike i elektronskog otpada) koji mogu imati dugotrajnije i specifičnije zdravstvene efekte.

Zdravstveni uticaji — šta istraživanja pokazuju

Istraživanja ukazuju na širok spektar zdravstvenih posledica vezanih za dim požara: porast rizika od kardiovaskularnih i respiratornih bolesti, endokrinih poremećaja, hroničnih oboljenja bubrega, komplikacija u trudnoći, pa i povezanost sa nekim vrstama raka i smanjenjem kognitivnih funkcija. Jedna analiza procenjuje da je dim od požara bio povezan sa oko 12.000 preuranjenih smrtnih slučajeva u periodu 2007–2020, a taj broj raste kako broj i intenzitet požara rastu.

Posebno ranjivi su vatrogasci i ljudi koji dugo borave na otvorenom. Preliminarni rezultati istraživanja sa UCLA Fielding School of Public Health pokazuju da su vatrogasci koji su radili na požarima u Los Anđelesu posle Palisades požara 2025. imali i do pet puta više olova u plazmi u poređenju sa kolegama na ruralnim požarima.

Uticaj na mentalno zdravlje i kogniciju

EPA je 2023. izvestila da već nekoliko sati izloženosti dimu može smanjiti pažnju odraslih, a dugoročna ili ponovljena izloženost povezana je sa pogoršanjem demencije i cerebrovaskularnih stanja. Psihološki stres, gubitak doma i hronična izloženost zagađenju dodatno pogoršavaju mentalno zdravlje zajednica pogođenih požarima.

Politika, istraživanja i nedostaci

Uprkos rastućoj količini dokaza, u SAD su se u poslednjim godinama sužavali izvori finansiranja za istraživanja zdravstvenih efekata klimatskih promena. Početkom marta 2025. National Institutes of Health (NIH) je prekinuo finansiranje određenih istraživanja vezanih za zdravstvene efekte klimatskih promena, a neki vladini sajtovi sa prikupljenim klimatskim informacijama doživele su promene u sadržaju. Grupa naučnika i volontera obnovila je jedan takav servis kao neprofitni resurs climate.us.

Dokazi jasno pokazuju da klimatske promene i sve češći, intenzivniji požari imaju značajne zdravstvene i društvene posledice. Vlade i zdravstvene institucije mogu i treba da investiraju u prevenciju, adaptaciju i ispitivanja koja će zaštititi javno zdravlje — pitanje je da li postoji politička volja za hitnu i dugoročnu akciju.

Vreme ističe.