Požari u Evropi i Severnoj Americi: Posledice Koje Mogu Trajati Godinama

Serija razarajućih šumskih požara u Severnoj Americi i Evropi, pojačana klimatskom krizom, spalila je domove i velike površine šuma i primorala desetine hiljada ljudi na evakuaciju. Iako se dim i plamenovi često doživljavaju kao trenutna kriza, iskustva iz prethodnih požara pokazuju da zdravstvene, socijalne i ekonomske posledice mogu ostati godinama.

Aktuelna situacija

Gotovo 1.000 požara buknulo je u borealnim šumama Kanade, izazivajući evakuacije i širenje dima do velikih kanadskih i američkih gradova. U Sjedinjenim Državama, ovog leta veliki požari pokrenuti gromom pogađaju savezne države Washington, istočni Oregon i Idaho — dim iz tih požara može da se kreće stotinama ili čak hiljadama kilometara.

U Evropi su velike vatre zadesile delove Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske i Španije, prisilivši više od 250.000 ljudi na privremeni odlazak iz domova. Političke napetosti i javne rasprave o odgovornosti i pripravnosti takođe prate ovu krizu.

Zbog čega se požari pogoršavaju

Klimatska kriza — pre svega zagrevanje i dugotrajnije suše — stvara uslove podložne požarima: suva zemlja i biljke lakše gore i šire vatru. Kako je rekao španski premijer Pedro Sánchez, Ibersko poluostrvo posebno oseća posledice klimatske vanredne situacije.

Zdravstveni efekti dima

Naučna literatura dugo upozorava da dim od požara povećava rizik od ozbiljnih respiratornih i kardiovaskularnih problema. Jedna novija studija je pokazala da izloženost finim česticama iz dima može povećati rizik od hospitalizacije starijih osoba čak i kada su udaljeni stotinama milja od samih požara.

„Kardiovaskularni teret dima od požara se prostire daleko izvan linija požara i mnogo posle dana kada nebo poprimi narandžastu boju“, rekao je Kai Chen sa Yale School of Public Health.

Dugoročne posledice — primer Mauija

Noviji izveštaji pokazuju da posledice požara traju godinama. Istraživanje Maui Wildfire Exposure Study (University of Hawaii), objavljeno tri godine nakon razarajućih požara na Mauiju koji su odneli više od 100 života i uništili hiljade objekata, otkriva trajne probleme: smanjena plućna funkcija, povišen krvni pritisak i značajni mentalno-zdravstveni poremećaji.

Studija je obavila skrining više od 2.500 učesnika i utvrdila da skoro polovina odraslih i dalje prijavljuje simptome depresije, dok gotovo jedan od pet ispunjava kriterijume za posttraumatski stres. Među decom i adolescentima zabeležen je porast teških simptoma depresije, posttraumatskog stresa, kao i povećanja u očitavanjima krvnog pritiska i gojaznosti.

„Napredak je stvaran i treba ga priznati. Ali biološke, emotivne i društvene posledice katastrofe ne nestaju istom brzinom kao uklanjanje ruševina ili rekonstrukcija“, istakao je Alika Maunakea, ko-direktor studije.

Javne zdravstvene preporuke

Stručnjaci naglašavaju potrebu za dugoročnim praćenjem i intervencijama nakon velikih požara. Preporuke uključuju uspostavljanje "centara za čist vazduh" gde ljudi mogu privremeno da se sklone od dima i zagađenja, kao i širu podršku za porodice — stanovanje, sigurnost hrane, pristup zdravstvenoj i mentalnoj nezi.

Jedno istraživanje iz južne Kalifornije, kojim je rukovodila Lara Schwarz (UC Berkeley), povezuje izloženost dimu sa 7% povećanjem smrtnosti u kohorti starijih ljudi tokom trogodišnjeg perioda. Autori navode da aktiviranje javnozdravstvenih mera ne bi trebalo zavisiti samo od intenziteta dima, jer dugoročni efekti mogu biti štetni i pri nižim nivoima zagađenja.

Zaključak

Iako se vidljivi dim i požari vremenom povlače, era češćih i intenzivnijih požara podstaknuta klimatskim promenama najavljuje produžene zdravstvene i društvene posledice. Dugoročna javnozdravstvena strategija, pripravnost i ulaganja u zaštitu zajednica ključni su da se ublaže ti efekti.