Letnji talasi vrućine i veliki broj požara pokazuju da čist vazduh postaje sve skuplji resurs. Junski talas odneo je više od 10.000 života u 27 zemalja, dok WHO procenjuje oko 7 miliona godišnjih smrtnih slučajeva povezanih sa zagađenjem vazduha. Dim od požara i zagađenje posebno ugrožavaju starije i ranjive grupe. Rešenje zahteva hitno smanjenje fosilnih goriva, zaštitu šuma i ubrzanje prelaza na obnovljive izvore.
Čist vazduh postaje luksuz — Hoćemo Li Uskoro Plaćati Da Dišemo?
iStock / Getty Images Plus
Zamislite razgovor sa partnerom ili cimerom: "Čoveče, šta je to za miris? Miriše kao izgorele pelene. Jesi li zaboravio da platiš vazduh?" Zvuci kao scena iz satire, ali poslednje leto podseća da ova šala više nije toliko daleka.
Šta se dešava
Junski talas vrućine ovog leta odneo je više od 10.000 života u 27 zemalja, prema podacima mreže EuroMOMO, a preko 9.000 žrtava bili su ljudi stariji od 65 godina. Istovremeno, više od stotinu požara u Kanadi i Minnesoti ugušilo je istočnu obalu SAD gustećim dimom, zbog čega je u najmanje 18 saveznih država izdato upozorenje o kvalitetu vazduha.
Dim, zagađenje i javno zdravlje
Fini čestici iz dima šumskih požara prodiru duboko u pluća i krvotok, štete mozgu, srcu, bubrezima i povećavaju rizik od respiratornih i drugih infekcija. Pregled u časopisu Air Quality, Atmosphere & Health ukazuje da su ove posledice neravnomerno raspoređene: siromašni, imigranti, deca, žene, stariji i manjinske zajednice izloženiji su riziku.
Širi kontekst
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da oko 7 miliona ljudi godišnje umire zbog zagađenja vazduha, dok gotovo 99% svetske populacije živi na mestima gde su nivoi zagađenja iznad preporuka WHO. Kao odgovor, potražnja za prečišćivačima vazduha, monitorima unutrašnjeg kvaliteta vazduha i servisima za filtere rapidno raste — industrija prečišćivača procenjena je na oko 18 milijardi dolara.
Ko je najugroženiji
Uslovi ekstremnih vrućina i lošeg kvaliteta vazduha najviše pogađaju starije osobe, hronične bolesnike i socioekonomski ugrožene grupe. U mnogim zemljama pristup klima-uređajima i naprednim HVAC sistemima zavisi od prihoda, pa je pitanje čistog vazduha sve više pitanje društvene nejednakosti.
Šta možemo uraditi
Rešenje ne leži u kupovini više maski ili skupih uređaja, već u smanjenju zagađenja u samom izvoru: oštro smanjenje upotrebe fosilnih goriva, zaštita šuma i ubrzanje prelaza na obnovljive izvore energije. Svaka mera koja smanjuje emisije doprinosi smanjenju rizika od budućih ekstremnih talasa vrućine i zagađenja.
Zaključak: Čist vazduh ne mora postati roba za elitu. Potrebne su hitne i sistemske promene — energetska tranzicija, zaštita ekosistema i pravedne politike koje omogućavaju pristup zdravom vazduhu svima.
U medijima i među startupima već niču servisi koji prodaju "prečišćen" vazduh i usluge pretplate, ali realno rešenje zahteva javne politike i globalne napore. Ako želimo da vazduh ostane javno dobro, delovanje mora početi odmah.
Pomozite nam da budemo bolji.
