Studija objavljena u The Lancet pokazuje da je smrtnost povezana sa toplotom porasla u 98,7% evropskih gradova, s najviše žrtava u južnoj Evropi (+161%, odnosno 132 dodatna slučaja na 1.000.000 stanovnika u periodu 2015–2024). Istraživanje beleži i rast dana izloženosti dimu od požara (+7%), značajno povećanje rizika od dengea (+111% prosečno; +369% u istočnoj Evropi) i porast koncentracija polena. Autori ističu značaj urbanog drveća i preporučuju proširenje zelenih zona i druge adaptacione mere.
Studija: Smrtnost Zbog Toplotnih Talasa Porasla 161% U Gradovima Južne Evrope
FILE PHOTO - A tourist fans herself to find relief from the intense heat in the Galleria Vittorio Emanuele. (is associated with: «Study: Heat-related deaths up by 161% in southern European cities») Duilio Piaggesi/IPA via ZUMA Press/dpa
Novo međunarodno istraživanje objavljeno u izveštaju 2026 Europe Cities Report u časopisu The Lancet pokazuje da su gradovi širom Evrope sve više pogođeni zdravstvenim posledicama klimatskih promena. U 98,7% analiziranih gradova zabeležen je porast smrtnosti povezan sa toplotom u poređenju sa proteklim decenijama.
Glavni nalazi
Najveći skok desio se u gradovima južne Evrope: između 2015. i 2024. zabeleženo je 132 dodatna smrtna slučaja povezana s toplotom na 1.000.000 stanovnika, što predstavlja porast od 161% u odnosu na period 1991–2000. Za upoređivanje, gradovi zapadne Evrope zabeležili su prosečno 64 dodatna slučaja u istom periodu, dok je evropski prosek povećanja 82 dodatna slučaja.
"Gradovi imaju centralnu ulogu u odgovoru na klimatske promene kroz primenu mera adaptacije i ublažavanja koje stvaraju otpornije i niskougljenične zajednice, podstiču lokalne ekonomije i poboljšavaju zdravlje građana," navode autori izveštaja.
Dim od požara, zaraze i polen
Studija takođe ukazuje na rast izloženosti dimu od šumskih požara — broj dana sa izloženošću dimu porastao je za 7% u periodu 2003–2023, a najviše su pogođeni gradovi južne i istočne Evrope. Globalno zagrevanje olakšava širenje komaraca prenosioca tropskih bolesti: rizik od zaražavanja dengom porastao je u proseku za 111% u gradovima Evrope (period 2015–2024 u odnosu na 1981–2010), dok su gradovi istočne Evrope zabeležili porast od 369%. Slični trendovi registrovani su i za ziku i čikungunju.
FILE PHOTO - A girl swims in the sea at Palma Nova Beach in Mallorca. (is associated with: «Study: Heat-related deaths up by 161% in southern European cities») Clara Margais/dpa
Pored toga, zabeležen je značajan porast koncentracija polena: intenzitet brezinog polena u nekim istočnoevropskim gradovima porastao je i do 137% (npr. Budimpešta), dok su u zapadnoj Evropi sezonske koncentracije brezinog polena porasle za 66% u Berlinu i 82% u Briselu. U južnoj Evropi primećeni su porasti koncentracija polena masline.
Uloga zelenih površina i preporuke
Autori podsećaju da drveće u urbanim sredinama igra ključnu ulogu u ublažavanju uticaja klimatskih promena: smanjuje toplotni stres, poboljšava kvalitet vazduha i podržava mentalno zdravlje. UN Ekonomska komisija za Evropu preporučuje minimum od 30% krošnjom pokrivene površine kao cilj za gradove — ali samo 14% evropskih gradova ispunjava taj prag.
Istraživači pozivaju na hitne i ciljane mere: širenje hladovinskih i zelenih zona, smanjenje urbanog toplinskog ostrva, ulaganja u ranu upozorenja za toplotne talase i kontrolu vektora (komaraca), kao i bolju pripremu za požare i upravljanje kvalitetom vazduha.
Za čitaoce: Ovi podaci naglašavaju potrebu za lokalnim politikama prilagodljivosti i preventivnim merama koje zaštite ranjive grupe — starije, hronične bolesnike i siromašne zajednice — od sve češćih i intenzivnijih klimatskih rizika.
Pomozite nam da budemo bolji.
