EPA je ukinula pravila o ugljeničnom zagađenju termoelektrana, navodeći da emisije iz elektrana nemaju materijalni uticaj na klimu. Naučne studije i vladine analize pokazuju da bi ukidanje tih standarda dovelo do hiljada preuranjenih smrti i desetina milijardi dolara većih zdravstvenih troškova. Promena će pogoršati lokalne i globalne klimatske i zdravstvene posledice, posebno za zajednice niskih prihoda.
EPA Ukinula Standarde Za Ugljenično Zagađenje: Šta Nauka Kaže O Posledicama Po Zdravlje I Klimu
Lee Zeldin, U.S. EPA Administrator, speaks during the G20 Ministerial Meeting on Energy Abundance in Houston, Texas, on Sept. 14, 2026. —Mark Felix—Getty Images
Administracija Donalda Trumpa u ponedeljak, 14. septembra, zvanično je najavila ukidanje standarda o ugljeničnom zagađenju za termoelektrane na ugalj i gas. Odluku je EPA predstavila na ministarskom sastanku G20 o energetskoj obilnosti u Houstonu, Teksas. Agencija tvrdi da emisije iz elektrana nemaju "materijalni uticaj" na globalne klimatske promene i da su potencijalne zdravstvene štete previše neizvesne da bi se direktno povezale sa američkim elektroenergetskim sektorom.
Šta je odlučeno
Prvobitna pravila, finalizovana tokom administracije Džoa Bajdena 2024. godine, zahtevala su od radnih termoelektrana na ugalj da instaliraju tehnologiju za hvatanje većine emisija ugljen-dioksida do 2039. kako bi nastavile rad, dok bi nove i planirane gasne elektrane morale prelaziti na čišća goriva kao što je vodonik. EPA sada predlaže ukidanje tih standarda; za predlog će biti održano javno saslušanje tokom 15 dana, a sledi i 45-dnevna javna rasprava.
Podaci i procene
Prema najnovijim podacima, američki elektroenergetski sektor je 2024. emitovao 1.427 miliona metričkih tona ugljen-dioksida, što ga čini drugim najvećim sektorom po emisijama u SAD. Izveštaj Instituta za politiku (Institute for Policy Integrity) pri Pravnom fakultetu Njujorškog univerziteta iz maja 2025. navodi da bi, kada bi elektroenergetski sektor SAD bio zasebna država, bio šesti najveći svetski emiter.
Ujedinjene nacije upozoravaju da svet trenutno kaska za ciljem ograničenja zagrevanja na 1,5°C i da bi bez hitnih mera temperatura mogla dosegnuti 1,8°C.
Zdravstveni uticaji i ekonomske koristi pravila
Bajdenova regulativa je po projekcijama mogla značajno smanjiti zdravstvene štete: u 2035. je predviđeno sprečavanje do 1.200 preuranjenih smrtnih slučajeva, 360.000 slučajeva simptoma astme, 48.000 dana izostanaka iz škole i 57.000 izgubljenih radnih dana. Procene su takođe ukazivale na do 370 milijardi dolara neto koristi za klimu i javno zdravlje u naredne dve decenije.
Analiza iz 2025. godine, čak i same administracije, pokazuje da bi ukidanje ovih standarda dovelo do hiljada preuranjenih smrtnih slučajeva i desetina milijardi dolara većih zdravstvenih troškova.
Ko je najviše izložen riziku
Zajednice koje žive u blizini termoelektrana — često sa nižim prihodima i manjim političkim uticajem — izložene su povećanom riziku od astme, raka, bolesti srca i pluća. Izloženost finim česticama iz ugljenom napajanih elektrana (coal PM2.5) povezana je sa znatno većim rizikom od smrtnosti nego PM2.5 iz drugih izvora.
„Nauka je vrlo jasna“, kaže Jim Zhang, profesor globalnog i sredinskog zdravlja na Duke University. „Ti zagađivači izazivaju kardiovaskularne i respiratorne bolesti, pogoršavaju astmu i doprinose povećanom broju smrtnih slučajeva i prijema u hitne službe.“
Širi klimatski efekti
Povećane emisije CO2 pogoršavaju klimatske promene: intenzivnija su ekstremna nevremena, požari, obalna erozija, poplave i uragani — sve to ima direktne i indirektne posledice po javno zdravlje, uključujući povrede, prekid zdravstvene zaštite, probleme mentalnog zdravlja i otežan pristup hrani i vodi.
„Šteta po zdravlje nije lokalna već globalna“, napominje Zhang, a Michael Greenstone (University of Chicago) dodaje: „Atmosfera i klima ne priznaju političke tvrdnje — neće nestati zato što se pravila ukinu.“
Povratne mere i drugi koraci administracije
Pored ukidanja ovih standarda, administracija je u februaru finalizovala povlačenje nalaza o opasnosti (endangerment finding) iz 2009. koji je bio pravna osnova za regulaciju gasova staklene bašte, utvrdila je da Clean Air Act ne ovlašćuje regulisanje izduvnih gasova iz vozila i ublažila ograničenja na hidrofluorougljenike (HFC). Ministarstvo energetike je takođe naredilo da se neke termoelektrane na ugalj koje su bile planirane za gašenje održe u pogonu i dodelilo 175 miliona dolara za projekte unapređenja nekoliko elektrana.
Šta sledi
Predloženo ukidanje standarda sada ulazi u period javnih komentara i saslušanja. Stručnjaci, zdravstvene organizacije i lokalne zajednice verovatno će iskoristiti te javne procese da ukažu na naučne dokaze i potencijalne posledice po zdravlje i ekonomiju. Dok vlasti preispituju regulative, posledice po klimu i javno zdravlje će se širiti van granica SAD.
Ključna poruka: Ukidanje standarda za ugljenično zagađenje može imati merljive i dugoročne zdravstvene i klimatske posledice, naročito za ranjive zajednice.
Pomozite nam da budemo bolji.
