Studija u Nature Health pokazuje da je klimatizacija u SAD spasla skoro 58.000 života u periodu 2010–2020 (u proseku ~5.267 godišnje), ali rast upotrebe klima‑uređaja povećava emisije gasova staklene bašte i opterećuje energetske mreže. UN procenjuje porast emisija povezanih s hlađenjem sa 4,5 na 7,2 milijarde tona u narednih ~25 godina. Stručnjaci pozivaju na kombinaciju energetske efikasnosti, pasivnih rešenja i ciljane klimatizacije kako bi se zaštitilo zdravlje bez nepotrebnog pogoršanja klime.
Klimatizacija Spašava Hiljade Života — Ali Povećava Emisije I Opterećuje Energetske Mreže
FILE - Sonel Telemaque, left, wipes sweat from his brow while installing a new air conditioning unit alongside Brian Hermosillo during record-breaking heat, March 19, 2026, in Tempe, Ariz. (AP Photo/Caitlin O'Hara, File)(AP Photo/Caitlin O'Hara)
Korišćenje klima‑uređaja zaista spasava živote: nova studija objavljena u Nature Health procenjuje da je u SAD‑u skoro 58.000 ljudi preminulih od posledica vrućine bilo zaštićeno upotrebom klimatizacije u periodu 2010–2020. Istovremeno, rast potrošnje hlađenja izaziva značajan porast emisija gasova staklene bašte i dodatno opterećuje elektroenergetske mreže širom sveta.
Ključni podaci
Autori studije su analizirali oko 30 miliona smrtnih zapisa u SAD tokom 11 godina i procenili koliko je života spašeno u vremenu ekstremnih vrućina. Na nivou države, najviše spašenih života zabeleženo je u Arizoni, Floridi, Teksasu, Luizijani, južnim delovima Nevade, kao i u Alabami i Misisipiju. Prosečno, klimatizacija je spasla oko 5.267 života godišnje, navode istraživači.
FILE - Jenny Sakellariou uses a hand fan while men play backgammon in an air-conditioned cooling center operated by the Athens municipality throughout a heat wave in Athens, Greece, Aug. 24, 2026. (AP Photo/Thanassis Stavrakis, File)(AP Photo/Thanassis Stavrakis)
Međutim, UN i IEA upozoravaju da će, ukoliko trend potrošnje energije za hlađenje nastavi, emisije povezane s klimatizacijom porasti sa oko 4,5 milijardi na 7,2 milijarde tona CO2‑ekvivalenta u narednih ~25 godina. IEA i UNEP očekuju da će se potražnja za električnom energijom zbog hlađenja utrostručiti globalno.
Trendovi i regionalne promene
Broj "cooling degree days" — indikator potreba za hlađenjem — porastao je u SAD za 28% od 1990. Godina 2024. je postavila novi rekord, a podaci za 2026. do maja sugerišu da bi mogla biti još toplija. U Evropi su cooling degree days više nego udvostručeni od 1990, a upotreba klimatizacije porasla je za oko 44%. Upotreba hlađenja se u Indiji utrostručila, a u jugoistočnoj Aziji više nego udvostručila.
FILE - An worker installs a new air conditioning unit during a hot summer day in Belgrade, Serbia, June 30, 2026. (AP Photo/Darko Vojinovic, File)(AP Photo/Darko Vojinovic)
Problemi i dileme
Glavni etički i praktični izazov je balans: klimatizacija štiti ranjive ljude tokom talasa vrućine, ali istovremeno doprinosi klimatskim promenama. Studija upozorava i na prekomernu upotrebu — kod više od polovine analiziranih slučajeva, klima je korišćena iznad nivoa koji dodatno doprinosi spašavanju života. Kao praktičan orijentir često se navodi temperatura od ~24°C (75°F) kao razumna granica komfora i efikasnosti.
Upotreba klima‑uređaja u gradskim sredinama takođe pojačava efekat urbanih toplinskih ostrva jer uređaji izbacuju otpadnu toplotu napolje. Povećana potrošnja struje dopunjava zagađenje čađi i smoga tamo gde se energija još uvek proizvodi iz fosilnih izvora.
FILE - A man repairs air conditioners on the street in Lagos, Nigeria, July 15, 2024. (AP Photo/Sunday Alamba, File)(AP Photo/Sunday Alamba)
Rešenja i primeri dobre prakse
Stručnjaci i međunarodne organizacije pozivaju na "pametnije i pravednije" hlađenje: kombinaciju energetske efikasnosti, pasivnih rešenja (urbanog zelenila, bolja izolacija, dizajn zgrada), ciljanog korišćenja klima‑uređaja za najranjivije i prelaz na čistu energiju. Kao pozitivan primer ističe se Singapur, koji primenjuje integrisane mere — urbano zelenilo, efikasne tehnologije i propise za nove i postojeće objekte — čime, prema UNEP, ostvaruje značajne uštede energije.
U uslovima koji nisu ekstremno vrući ili vlažni, ventilatori i blago podešeni klima‑uređaji često su dovoljni za zaštitu zdravlja. Ali u veoma toplim i vlažnim regionima klima će i dalje biti neophodna za spasavanje života dok se ne obezbedi širok pristup pristupačnim, čistim izvorima energije i efikasnim tehnologijama.
Citati: "Klimatizacija radi, ali iz ugla klimatskih promena to nije idealno rešenje", kaže Kai Chen, glavni autor studije. Lily Riahi iz UNEP upozorava da su porodice često prinuđene da biraju između lekova i uključivanja klima‑uređaja.
Napomena: Podaci i procene su preuzeti iz studije objavljene u Nature Health i iz izveštaja IEA/UNEP; Associated Press je finansijski podržan u delu klimatskog izveštavanja — AP je odgovoran za sadržaj.
Pomozite nam da budemo bolji.
