Broj klima će porasti na 5,6 milijardi do 2050. — Čista energija postaje neophodna

Kako globalne temperature rastu, klima‑uređaji sve više prestaju biti luksuz i postaju nužnost za milijarde ljudi. Taj pomak nosi jasnu, ali tešku realnost: svet će morati da obezbedi znatno više hlađenja — i mnogo više čiste električne energije da bi to hlađenje bilo održivo.

Ključne procene i rizici

Međunarodna agencija za energiju (IEA) u izveštaju The Future of Cooling procenjuje da bi broj klima‑uređaja u zgradama širom sveta mogao porasti sa oko 2,5 milijardi u 2026. na 5,6 milijardi do 2050. godine. Veći deo rasta očekuje se u regionima gde je danas posedovanje klima još retko, i gde su ljudi posebno izloženi intenzivnim vrućinama.

Na primer, prema izveštaju The Guardian, oko 9% domaćinstava u Indoneziji i 5% u Indiji trenutno ima klima‑uređaj, dok je u SAD i Japanu ta brojka blizu 90%. IEA takođe navodi da je samo oko 8% od 2,8 milijardi ljudi koji žive u najtoplijim delovima sveta opremljeno klima‑uređajima.

„Pitanje zadovoljavanja rasta potražnje za hlađenjem u pristupačnom i održivom obliku dodatno je otežano zbog njegovog posebnog efekta na vršnu potrošnju… Povećanje snabdevanja obnovljivom energijom biće od suštinskog značaja.“ — IEA

Uticaj na mreže i emisije

Bez brzog prelaska na efikasnije uređaje i obnovljive izvore, rast potražnje za hlađenjem može znatno opteretiti elektroenergetske mreže i podići emisije. Harvardovi istraživači navode da bi hlađenje samo u Indiji i Indoneziji moglo predstavljati i do 75% njihove godišnje potrošnje električne energije do 2050. godine.

Hlađenje je već imalo veliki ugljenični otisak: oko 2,5 milijarde tona CO2 u 2022. (približno 7% globalnih emisija). Bez značajnih poboljšanja efikasnosti i primene pasivnih mera, ta cifra bi mogla porasti i približiti se 8 milijardi tona do 2050.

Rešenja i prilike

Rastuća potražnja za klimom podstiče inovacije na dva fronta: uređaji koji troše manje energije i sistemi napajanja koji isporučuju više čiste struje. Najvažnije opcije su:

• Širenje energetski efikasnih klima i toplotnih pumpi – značajno smanjuju potrošnju u odnosu na stare uređaje.
• Ulaganja u obnovljive izvore i pametne mreže koje mogu upravljati vršnim opterećenjima.
• Pasivne mere hlađenja i dizajn zgrada sa boljom izolacijom i ventilacijom.
• Politike i finansijski programi koji olakšavaju pristup efikasnim sistemima posebno u toplim, niskoprimanjskim regionima.

Zadovoljenje svetske potrebe za hlađenjem ne mora značiti veće račune i veće emisije — to zavisi od brzine širenja efikasne opreme i čiste energije. Za čitaoce u Srbiji i regionu, važno je pratiti lokalne programe energetske efikasnosti, razmišljati o toplotnim pumpama i pasivnim rešenjima prilikom obnovе ili gradnje kuća.

Zaključak: Broj klima će rasti i ne možemo izbeći potrebu za hlađenjem — ali možemo izabrati da to bude pametno: efikasno, pristupačno i napajano čistom energijom.