Nova istraživanja pokazuju da raspad prirodnih sistema — od odmrzavanja tundri do češćih šumskih požara — može pojačati ljudsko izazvano zagrevanje za 20–30%. Ako svet postigne neto nula, povratne petlje bi mogle dodati ~0,2°C; ako emisije nastave do kraja veka, dodatak bi mogao biti ~0,4°C. Važna zamerka: ključni klimatski modeli često ne uključuju ove emisije, pa je potrebno hitno poboljšanje modeliranja i prikupljanja podataka.
Raspad prirodnih sistema može pojačati globalno zagrevanje do 30% — šta to znači
A fire in the Brazilian Amazon. Carl de Souza / AFP / Getty Images
Kako se planeta zagreva, prirodni sistemi stvaraju povratne petlje koje dodatno ubrzavaju klimatske promene: tundre se odmrzavaju i oslobađaju ugljen-dioksid i metan, močvare fermentiraju i emituju metan, a suše i ekstremne temperature povećavaju učestalost i intenzitet šumskih požara. Nova istraživanja upućuju da takve povratne povratne petlje mogu povećati ljudski izazvano zagrevanje za približno 20–30%.
Šta pokazuje studija
Modeliranje objavljeno u Environmental Research Letters pokazuje da, čak i ako svet dostigne neto nula emisija kasnije ovog veka, emisije iz raspada prirodnih sistema mogu dodati još oko 0,2°C globalnog zagrevanja. Ako zemlje ne dostignu neto nula i nastave da emituju preostale količine gasova do kraja veka, dodatno zagrevanje moglo bi iznositi približno 0,4°C.
Za poređenje: svet je već oko 1,4°C topliji u odnosu na predindustrijsko doba. Nastavak rasta emisija iz fosilnih goriva mogao bi dovesti do ukupnog zagrevanja iznad 2,5°C u ovom veku — znatno iznad ciljeva iz međunarodnih sporazuma.
Zašto su ovi procesi „nevidljivi” modelima
Najuticajniji klimatski modeli koji se koriste u pregovorima često ne uključuju kompletan spektar emisija iz prirodnih sistema. Razlozi su različiti: povratne petlje su kompleksne za modeliranje, postoje velike neizvesnosti u proceni količina emisija, i nedostaju podaci iz teško dostupnih regiona poput Sibira i Basena Konga.
"Ovaj skriveni multiplikator nedostaje u modelima koji usmeravaju klimsku politiku, pa ti modeli verovatno potcenjuju koliko nas zagrevanje očekuje — i precenjuju koliko ugljenika još možemo bezbedno emitovati," kaže Sam Abernethy iz organizacije Spark Climate Solutions.
"Ako ne uključujete sve emisije koje ulaze u atmosferu, već ste od početka ograničeni," dodaje Brian Buma iz Environmental Defense Fund.
Šta to znači za politiku i nauku
Ove nalaze treba shvatiti kao poziv na hitno poboljšanje klimatskih modela i prikupljanje podataka: bolji uvid u emisije iz permafrosta, močvara i raslinja omogućiće preciznije prognoze i realniju računicu za preostali karbonski budžet. U praksi, to znači jačanje merenja na terenu, veća međunarodna saradnja u praćenju emisija i uključivanje ovih povratnih petlji u scenarije klimatskog planiranja.
Ključna poruka
Povratne emisije iz prirodnih sistema nisu samo dodatak — one su potencijalni multiplikator budućeg zagrevanja. Ako ih ne uračunamo, rizikujemo da podcenimo buduće temperature i precenimo koliko još možemo da emituјemo pre nego što prekoračimo ciljeve za ograničavanje globalnog zagrevanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
