Nova studija ukazuje da često zanemarene klimatske povratne reakcije — kao što su odmrzavanje permafrosta, zagrevanje močvara i intenzivniji požari — mogu povećati ljudsko izazvano zagrevanje za oko 20–30% do 2100. godine. Istraživači procenjuju da bi to dodalo približno 0,4–0,5°F (≈0,22–0,28°C), čak i pri neto-nultim emisijama. Autori pozivaju na uključivanje ovih efekata u klimatske modele kako bi se postavili realniji karbonski budžeti i ubrzale mere za smanjenje emisija.
Previđene klimatske povratne reakcije mogle bi povećati globalno zagrevanje do 30% do 2100. — nova studija upozorava
Photo Credit: iStock
Naučnici su identifikovali više često zanemarenih klimatskih povratnih reakcija koje bi mogla značajno povećati ljudsko izazvano globalno zagrevanje — za otprilike 20–30% do 2100. godine. Autori upozoravaju da većina velikih klimatskih modela još uvek ne obračunava u dovoljnoj meri emisije iz permafrosta, močvara, unutrašnjih voda i intenzivnijih šumskih požara.
U radu objavljenom u časopisu Environmental Research Letters, istraživači su koristili takozvani smanjenokompleksni klimatski model i procenili da bi ove povratne reakcije mogle dodati oko 0,4°F (≈0,22°C) do 2100. čak i u scenariju sa neto-nultim emisijama, odnosno oko 0,5°F (≈0,28°C) ako globalne emisije nastave sadašnjim tempom. To bi odgovaralo povećanju od približno 20–30% ljudskog doprinosa zagrevanju nakon 2020. godine.
«Ovo istraživanje jasno pokazuje da Zemlja i klimatski sistem ne stoje mirno dok mi raspravljamo o politici. Emisije iz permafrosta, močvara i požara mogu značajno skratiti naše preostalo vreme do kritičnih granica zagrevanja — i one nisu uračunate u većini scenarija», izjavio je Brian Buma, viši klimatski naučnik u Environmental Defense Fund.
Studija napominje da su neki efekti, poput vodene pare i smanjene sposobnosti okeana da apsorbuje ugljenik, već bolje zastupljeni u trenutnim modelima. Međutim, emisije iz kopna i unutrašnjih voda—koje uključuju otpuštanje ugljenika iz odmrzlog permafrosta i promenjeno metan emitovanje iz močvara—teže se kvantifikuju i lako ostanu van procena.
Pariški sporazum iz 2015. cilja ograničiti zagrevanje na približno 1,5°C (≈2,7°F) kako bi se izbegle najteže posledice. Ako trenutni modeli podcenjuju dodatno zagrevanje izazvano prirodnim povratnim reakcijama, preostali karbonski budžet može biti manji nego što se procenjuje, što znači da su potrebne strožije i brže mere smanjenja emisija.
«Rezultati su alarmantni i imperativ je da se uključe u sledeću generaciju klimatskih politika. U suprotnom, postizanje svetskih klimatskih ciljeva postajaće sve manje verovatno», rekao je koautor Robert Jackson sa Stanforda.
Posledice dodatnog, neočekivanog zagrevanja uključuju intenzivnije talase vrućine, pogoršane uslove za požare, gubitke biodiverziteta, kao i veće rizike po bezbednost hrane, infrastrukturu i javno zdravlje. Autori preporučuju poboljšanje klimatskih modela koje vlade i institucije koriste kako bi donositelji odluka imali realniju procenu karbonskog budžeta i mogli ubrzati planove za smanjenje emisija.
Zašto je ovo važno za Srbiju i region: Iako je studija globalnog karaktera, povećanje globalnog zagrevanja utiče i na Srbiju kroz češće i intenzivnije talase vrućine, suše, poplave i pojačane rizike od šumskih požara. Preciznije procene mogu pomoći u planiranju prilagođavanja i zaštite kritične infrastrukture i poljoprivrede.
Izvor: Environmental Research Letters; medijski izveštaji o studiji.
Pomozite nam da budemo bolji.
