UNEP i ETC zaključuju da zadržavanje zagrevanja ispod 1,5°C više nije realno, ali scenario "prelazak preko cilja, vrh i pad" može ograničiti štetu. Glavni problem je da rast potražnje — podstaknut AI podatkovnim centrima i klimatizacijom — nadmašuje rast obnovljivih kapaciteta i opterećuje zastarele mreže. Hitne mere uključuju smanjenje metana, ubrzanje priključenja obnovljivih izvora, ulaganja u skladištenje i modernizaciju mreža, te politike za smanjenje potražnje.
Paradoks napretka: Zašto bum obnovljivih ne vodi automatski padanju emisija
‘Paradox of progress’: What it will take to turn renewables boom into a real drop in emissions
Nije više realno zadržati globalno zagrevanje ispod 1,5°C — ali, prema novom izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), postoji putanja koja može ograničiti štetu: model „overshoot, peak and decline“ — prelazak preko cilja, vrh i pad.
UNEP-ov najbolji scenarij predviđa približno 1,8°C zagrevanja, dok drugi scenariji prelaze 2°C. Kako je istakao generalni sekretar UN António Guterres, „svaka frakcija stepena košta živote, uništava egzistenciju, produbljuje nejednakosti i pomera ekosisteme bliže nepovratnoj šteti“. Ključ je učiniti svaki prelaz preko cilja što manjim i kraćim.
Paradoks napretka u energiji
Energy Transitions Commission (ETC) upozorava na „paradoks napretka“: i pored rekordnih ulaganja u čistu energiju — oko €1,9 biliona godišnje — rast tražnje za električnom energijom, podstaknut širenjem AI podatkovnih centara i pojačanim korišćenjem klimatizacije tokom talasa vrućina, nadmašuje kapacitet novih obnovljivih izvora. Trenutne investicije pokrivaju tek ~40% povećanja tražnje.
Potrošnja u podatkovnim centrima porasla je za 17% u 2025. i sada čini oko 1,5–2% globalne potrošnje energije; očekuje se da će se do 2030. udvostručiti. Novi veliki potrošači često se suočavaju sa čekanjem na priključenje na mrežu i visokim troškovima za rezervaciju mesta, pa neki investitori grade sopstvene solarne sisteme ili gasne mikrogridove.
Mreže kao usko grlo
Zastarele i nedovoljno proširene elektroenergetske mreže značajno koče prelazak na čistu energiju: u Evropi oko 375 GW obnovljivih kapaciteta čeka priključenje, dok u SAD u redovima stoji približno 2.300 GW. Zbog toga, i uprkos rastu proizvodnje iz obnovljivih izvora (skoro 34% globalne električne energije u 2025.), globalne emisije stagniraju umesto da padaju, a ETC procenjuje putanju ka prosečnom zagrevanju od oko 2,5°C.
Treba imati na umu da električna energija čini tek oko jednu petinu ukupne potrošnje energije — dekarbonizacija grejanja, industrije i transporta je jednako kritična.
Hitne mere koje preporučuju izveštaji
- Smanjenje metana: Metan je snažan kratkoročni pokretač zagrevanja (~0,5°C). Brze mere u sektoru nafte i gasa, smanjenje bacanja hrane i bolja kontrola deponija mogu brzo sniziti temperature.
- Ubrzano priključenje obnovljivih izvora: Prioritet su nadogradnja mreža, skladištenje energije i fleksibilnost potražnje kako bi se finansirani kapaciteti povezali i zaista ušli u sistem.
- Preusmeravanje ulaganja: Stopiranje ulaganja u nove fosilne kapacitete i preusmeravanje kapitala ka niskoemisionim tehnologijama i efikasnosti.
- Smanjenje tražnje: Energetska efikasnost, elektrifikacija grejanja i hlađenja i politike koje podstiču promene u transportu i ishrani smanjuju potrebu za novom proizvodnjom energije.
- Odgovorna upotreba CDR: Što brže smanjimo emisije, manje ćemo se oslanjati na nesigurne tehnologije uklanjanja CO2 iz atmosfere (CDR), ali njihova odgovorna primena i monitoring ostaju važni dugoročno.
UDK: Cilj iz COP28 — utrostručiti globalni kapacitet obnovljivih do kraja decenije — ostaje ključan, ali bez mrežnih investicija i upravljanja potražnjom dodatni kapaciteti neće brzo smanjiti emisije.
Zaključak: Obnovljivi boom je neophodan, ali nije dovoljan sam po sebi. Potrebna je integralna strategija: ubrzanje priključenja, modernizacija mreža, smanjenje metana, politika za smanjenje tražnje i ciljano preusmeravanje investicija — sve istovremeno i što brže.
Pomozite nam da budemo bolji.
