Brisel planira promenu pristupa posle 2030: umesto novih kvota, veći fokus biće na jačanju prenosnih mreža, skladištenju i boljoj primeni postojećih pravila. Trenutna projekcija pokazuje oko 41% udela obnovljivih do 2030, ispod cilja od 42,5%. U 2024. više od 10 TWh obnovljive energije ostalo je neiskorišćeno, a troškovi redispatcha mogli bi porasti na €26 milijardi godišnje do 2030. Komisija predlaže mere za praćenje curtailmenta, podršku projektima sa skladištenjem i podsticaje za fleksibilnost sistema.
Brisel Sprema Reset Energetske Politike Posle 2030: Fokus Na Mreže, Skladištenje I Primenu Pravila
Photo Credit: iStock
Brisel razmatra značajan zaokret u politici obnovljive energije posle 2030. godine — manje novih obaveznih kvota, a više ulaganja u prenosnu mrežu, skladištenje i implementaciju postojećih pravila kako bi vetroenergija i solarna energija postale pouzdan izvor jeftine struje.
Zašto je promena potrebna?
Evropa brzo povećava kapacitete vetra i sunca, ali slabosti sistema sprečavaju da ta energija dopre do potrošača. Prema nacrtu procene uticaja Komisije, postojeći nacionalni planovi vode ka otprilike 41% udela obnovljivih u finalnoj potrošnji do 2030, što je ispod obavezujućeg cilja od 42,5%.
Glavni problemi
Uska grla u mreži: Zagušenja u prenosu i slaba međudržavna povezanost onemogućavaju efikasno iskorišćavanje obnovljivih izvora.
Neiskorišćena energija: U 2024. više od 10 TWh obnovljive energije ostalo je neiskorišćeno — dovoljno za približno 2,85 miliona domaćinstava.
Rastući troškovi redispatcha: Komisija procenjuje da su troškovi redispatcha iznosili oko €4,3 milijarde u 2024. i mogu porasti do €26 milijardi godišnje do 2030. ako se ne interveniše.
Moguća rešenja koja Komisija razmatra
- Preciznije praćenje i izveštavanje o curtailmentu (smanjenju proizvodnje zbog ograničenja mreže).
- Jasnija pravila i podsticaji za projekte koji kombinuju obnovljive izvore i skladištenje energije.
- Incentivi za fleksibilnost sistema — skladišta, okretne regulacije i tržišta fleksibilnosti.
- Integracija električnih vozila i pametnog punjenja kao alata za balans mreže.
Zakonodavni i politički kontekst
Parlament radi na paketima usmerenim ka jačanju mreža i koordinisanom planiranju. Predloženo je centralizovanije dugoročno mapiranje infrastrukture kojim bi Komisija pomogla da se identifikuju nove potrebe za prenosnim kapacitetima — ali neke države članice strahuju zbog pitanja suvereniteta.
Izjave
"Iako se situacija razlikuje od države članice do države članice, trenutna putanja razvoja obnovljivih izvora sugeriše da i projekcija od 41% može biti teška za postizanje uz dosadašnji napredak na nivou država članica," navodi se u nacrtu procene uticaja.
"Potrebni su robusni nacionalni doprinosi, jasne putanje i efikasni mehanizmi usklađivanja, potpomognuti merljivim KPI-jima, tako da rano upozorenje pokrene korektivne mere kada države članice zaostanu," kaže Veerle Dossche iz Climate Action Network Europe.
Šta to znači za Evropu (i region)?
Post-2030 debata je manje o novim kvotama, a više o tome da li će infrastruktura i regulatorni okvir moći da pretvore rast kapaciteta u dostupnu i povoljniju energiju. Sledeći koraci će verovatno uključivati jači fokus na investicije u mreže, skladištenje i tržišne mehanizme fleksibilnosti.
Zaključak: Ambicije za dekarbonizaciju su velike, ali bez brže izgradnje prenosnih kapaciteta i efikasnijeg upravljanja potražnjom, povećanje obnovljivih kapaciteta može ostati simbolično — osim ako politika i implementacija ne postanu primarni prioriteti.
Pomozite nam da budemo bolji.
