BloombergNEF prognozira da bi američki data centri do 2035. mogli trošiti 15 milijardi kubnih stopa gasa dnevno, što bi ih svrstalo među najveće svetske potrošače. Potreba za >30 GW novog gasnog kapaciteta i investicije od ~110 milijardi dolara rizikuju da zaključa fosilnu infrastrukturu na decenije. Potrebne su hitna transparentnost emisija, reforme dozvola i ubrzana nabavka obnovljivih izvora.
Američki data centri bi do 2035. mogli trošiti 15 milijardi kubnih stopa gasa dnevno — šta to znači za klimu i energiju
Image: Deposit Photos
Do 2035. godine, prema revidiranoj prognozi BloombergNEF objavljenoj 14. septembra 2026., američki data centri mogli bi dnevno trošiti 15 milijardi kubnih stopa prirodnog gasa za proizvodnju električne energije — količinu koja bi nadmašila potrošnju gotovo svake države na svetu osim Kine, Rusije, Irana i SAD.
Zašto ovo nije samo „server-soba“ priča
Ovo je priča o emisijama, energetskoj politici i odgovornosti industrije veštačke inteligencije: izbori koji se donesu sada mogu da zaključa decenije emisija i infrastrukture. Pre nego što se sipaju betonske ploče pod nove hale, industrija mora da odluči da li želi da preuzme posledice svoje ogromne potrošnje energije.
Četiri ključna podatka
- BloombergNEF je podigao projekciju na 15 milijardi kubnih stopa dnevno — više od dvostruko u odnosu na svoju procenu iz decembra 2025. (6,9 milijardi).
- Moody's procenjuje da je potrebno više od 30 gigavata novog gasnog kapaciteta, deo šire izgradnje termoelektrana vredne oko 110 milijardi dolara.
- Naručivanja gasnih turbina su na najvišem nivou od 2000. godine, direktno podstaknuta rastom opterećenja data centara.
- Predložene gasne elektrane povezane s data centrima mogle bi povećati emisije američkog elektroenergetskog sektora za oko 20%, prema izveštajima iz avgusta 2026.
Da se 15 milijardi kubnih stopa dnevno stavi u kontekst: Nemačka danas troši oko 9 milijardi kubnih stopa gasa dnevno za celu ekonomiju — a američki data centri bi do 2035. već mogli tu cifru premašiti.
Izgovori, realnosti i rizici
Gas je privlačan zato što je relativno brzo dobiti dozvole, brzo se gradi i radi neprekidno, bez oslanjanja na vreme. U mnogim američkim tržištima redovi za priključenje obnovljivih izvora na mrežu traju tri do pet godina — i to je iskrena prepreka.
Međutim, brzina nije isto što i opravdanost: ulaganje u gas danas može da "zaključa" fosilnu infrastrukturu na 30 i više godina, što je nespojivo s verodostojnim scenarijima neto-nula. Poseban problem je rast "behind-the-meter" gasne proizvodnje, kada kompanije grade sopstvene elektrane na lokaciji i zaobilaze mrežu — što dodatno smanjuje transparentnost i odgovornost.
Ko mora da reaguje
- Tehnološke kompanije: javno i transparentno izveštavanje o Scope 2 emisijama (emisije od kupljene energije) i konkretni, proverljivi planovi za obnavljanje energije — ne samo daleki rokovi neto-nula.
- Komunalne službe: iskrene i koordinisane prognoze opterećenja prema regulatorima, umesto tajnih zahteva za novi gasni kapacitet.
- Regulatori i zakonodavci: reforme procesa izdavanja dozvola koje ubrzavaju čista rešenja (obnovljivi izvori + skladištenje) istom brzinom kojom se danas odobrava gas.
- Operateri data centara: javno objavljivanje profila emisija kada se planira proizvodnja iza brojila.
Efikasnost nije dovoljan odgovor
Unapređenja u efikasnosti AI čipova i softvera su značajna i mogu ublažiti rast potrošnje, ali nijedna trenutna prognoza ne očekuje da će sama po sebi promeniti osnovni trend. Industrija ima ograničeno vreme da izabere drugačiju putanju pre nego što investicije od ~110 milijardi dolara u gasnu infrastrukturu učine gas neizbežnim.
Zaključak: Ako svakodnevno koristite AI alate, vaši zahtevi imaju energetski i klimatski otisak — i kompanije koje grade infrastrukturu moraju da preuzmu odgovornost i pruže transparentne planove za čistu energiju.
Pomozite nam da budemo bolji.
