Data Centri i AI Preskočeni na COP31 — Novi Rizik Za Klimatske Ciljeve

Ekspanzija veštačke inteligencije i masovna izgradnja data centara brzo menjaju globalnu potrošnju energije — ali ta tema neće biti formalno razmatrana na klimatskoj konferenciji Ujedinjenih nacija COP31 u Turskoj, jer nijedna država nije predložila njeno uvrštavanje na dnevni red.

Analitičari upozoravaju da rast podatkovne infrastrukture dolazi u trenutku kada svet već kasni sa ispunjavanjem klimatskih obaveza. Međunarodna agencija za energiju (IEA) procenjuje da bi emisije povezane sa data centrima mogle da se udvostruče do 2035. i dostignu oko 350 miliona metričkih tona ekvivalentnih ugljen-dioksida — približno koliko je Velika Britanija emitovala prošle godine.

Kako se to manifestuje u praksi? U SAD se ubrzana izgradnja data centara povezuje sa potrebom za novim gasnim elektranama; jedna studija navodi da bi gasne elektrane povezane sa predloženim objektima mogle emitovati ukupno onoliko koliko emituje cela Australija. U Evropi operatori češće ciljaju na obnovljive izvore, ali se javljaju i rešenja sa rezervnim dizel agregatima i planovima za lokalnu gasnu proizvodnju — čije emisije u nekim slučajevima mogu biti veoma visoke.

UN je pitanje data centara i AI prvi put formalno dodirnuo u završnom dokumentu sa COP28 u Dubaiju, gde se priznaje da AI može pomoći u borbi protiv klimatskih promena, ali i da nosi „izazove i rizike“ za životnu sredinu. Izvan glavnog pregovaračkog procesa, Ujedinjene nacije pokrenule su 2023. inicijativu "AI for Climate Action" namenjenu da ispita kako AI može pomoći zemljama, posebno u razvoju, i koje rizike donosi.

Zašto tema nije na agendi COP31? Sistem UN klimatskih pregovora funkcioniše po principu konsenzusa i teme se formalno uvode samo ako ih predlože države. To je usporilo uvođenje pitanja koja brzo evoluiraju, poput AI infrastrukture. Neki stručnjaci smatraju da je zbog toga efikasnije baviti se tim pitanjima kroz tematske panele, gradsku i regionalnu politiku ili nacionalno zakonodavstvo, nego pokušavati da se preraspodela agende kroz konzervativne pregovaračke mehanizme.

"Mislim da se previše sporo krećemo. Sve vlade se previše sporo kreću po pitanju klime, a ništa ne napreduje brže od tehnologije, posebno AI," rekao je Erwin Rose, bivši američki klimatski diplomata.

Predsedništvo COP31 ističe elektrifikaciju kao ključnu temu kroz "action agenda" sa ciljem da 35% globalne potrošnje energije bude električno potrošnja do 2035. Pitanje glasi — kako će se dodatna potražnja od data centara pokriti: iz čistih izvora i boljom energetska efikasnošću, ili kroz novu proizvodnju iz fosilnih goriva?

Stručnjaci i gradski lideri navode da su mogućnosti dvostruke: AI može poboljšati upravljanje mrežama, povećati energetsku efikasnost i pomoći u smanjenju emisija, ali istovremeno može produbiti tehnološku i energetsku nejednakost između zemalja. U tom smislu, mere na nacionalnom nivou — regulativa o energetskoj efikasnosti, zahtevi za dekarbonizacijom napajanja i transparentnost uticaja — mogle bi da budu brži i efikasniji odgovor nego međunarodni pregovori zasnovani na konsenzusu.

Dok COP31 planira da se fokusira na sprovođenje ranijih obaveza, „prilagođavanje“ i finansijsku pomoć najugroženijim zemljama, debata o tome kako regulisati rastući energetski otisak digitalne infrastrukture sigurno će se nastaviti u drugim forumima: nacionalnim politikama, gradskim inicijativama i industrijskim kodeksima prakse.

Zaključak: Tema ima globalni značaj i uticaj na ostvarivanje klimatskih ciljeva, ali zbog proceduralnih ograničenja UN pregovora neće biti centralna tačka na COP31. Ipak, inicijative Ujedinjenih nacija, gradonačelnika i nacionalne politike pružaju konkretne puteve da se rast data centara uskladi sa ciljevima dekarbonizacije.