Nova studija u npj Climate Action upozorava da bi primena AI u sektoru nafte i gasa mogla povećati globalne emisije za 1,2%–4,8% godišnje, pri čemu bi gornji scenarij bio ekvivalentan emisijama Rusije. Autori Will i Holly Alpine tvrde da takve "omogućene emisije" mogu nadmašiti klimatske koristi AI u obnovljivim tehnologijama. Predlažu da tehnološke kompanije i regulatori uključe downstream emisije u svoje izveštaje i politike.
Studija: AI Može Povećati Emisije Nafte I Gasa Za 1,2–4,8% — U Najgorem Scenariju Kao Rusija
Photo Credit: iStock
Veštačka inteligencija (AI) se često prikazuje kao važno sredstvo u borbi protiv klimatskih promena, ali novo istraživanje ukazuje da njen kratkoročni uticaj može biti suprotan — povećanje efikasnosti u sektoru nafte i gasa koje dovodi do većih globalnih emisija, prenosi Grist.
Glavni nalazi
U radu objavljenom u časopisu npj Climate Action, bivši Microsoftovi stručnjaci za održivost Will Alpine i Holly Alpine procenili su da bi dobici u efikasnosti, koje omogućava AI u industriji fosilnih goriva, mogli povećati svetske emisije povezane sa energijom za 1,2% do 4,8% godišnje. Alpski par ocenjuje da bi gornji raspon bio ekvivalentan godišnjim emisijama zemlje kao što je Rusija, dok donja granica odgovara emisijama Meksika.
Zašto se to dešava
Autori objašnjavaju da AI pomaže naftnim i gasnim kompanijama da preciznije pronađu rezerve, optimizuju bušenja i povećaju proizvodnju — što smanjuje troškove po jedinici i podstiče veću potražnju i ponudu. Will Alpine opisuje to kao "samopodsticajni efekat između ponude i tražnje".
"Machine learning može učiniti hlađenje data centara 30–40% efikasnijim, ali isto tako može učiniti vađenje fosilnih goriva znatno jeftinijim i bržim," rekao je istraživač Jon Koomey za WIRED.
Tehničke i društvene posledice
AI ima i pozitivne primene: može povećati efikasnost data centara, pomoći u upravljanju mrežom i boljoj integraciji vetra i solarne energije. Međutim, trenutan bum u razvoju AI povećava potražnju za računarskim kapacitetom, što zahteva znatne količine električne energije, sistema za hlađenje i vode.
Istovremeno, velike tehnološke kompanije i naftni giganti već grade projekte koji povezuju energetsku proizvodnju i IT. Na primer, Chevron i Microsoft potvrdili su planove za gasnu elektranu u Teksasu „behind-the-meter“ koja će napajati Microsoftove data centre, a Chevron planira da deo te energije iskoristi za interne AI sisteme.
Šta autori predlažu
Ključna preporuka Alpina je promena načina računanja klimatskog uticaja: tehnološke firme i regulatori trebalo bi da počnu da uključuju tzv. "omogućene emisije" (enabled emissions) — to jest emisije koje njihovi proizvodi posredno omogućavaju povećanjem produktivnosti i obima poslovanja u sektorima visokih emisija.
Implikacije za politiku i kompanije
U praksi to znači da kompanije koje razvijaju AI treba da preispitaju svoje izveštavanje o održivosti kako bi računali i indirektne emisije. Regulatori bi takođe mogli razmotriti nove standarde za računanje "downstream" uticaja proizvoda i usluga.
Zaključak
Iako AI može doprineti energetskoj efikasnosti i unapređenju obnovljivih izvora, njen uticaj zavisi od toga ko je primenjuje i iz kojih izvora energije se napaja. Bez preciznijeg praćenja omogućene emisije, postoji rizik da razvoj AI indirektno podstakne veće emisije iz fosilnog sektora.
Izvori: npj Climate Action, Grist, WIRED.
Pomozite nam da budemo bolji.
