Širenje AI centara podataka u SAD pokreće talas privatnih gasnih elektrana: najmanje 82 projekta su u razvoju ili predložena. Teksas i Ohajo izdvajaju se po brzom izdavanju dozvola — ponekad i za 18 dana — što podiže zabrinutost zbog lokalnog zagađenja i emisija. Ako se svi projekti realizuju, njihovo godišnje zagađenje moglo bi biti uporedivo sa emisijama polovine putničkih automobila u SAD. Striktnija pravila, javna obaveštenja i ekološke revizije mogu povećati transparentnost i zaštititi zajednice.
AI Centri Podataka Pokreću Talas Privatnih Gasnih Elektrana — Emisije Mogle Bi Biti Jednake Polovini Automobila U SAD
Photo Credit: iStock
Pritisak za širenjem infrastrukture za veštačku inteligenciju u Sjedinjenim Državama otkriva sve očigledniju ekološku i socijalnu cenu tog rasta. Umesto oslanjanja samo na javnu mrežu i obnovljive izvore, mnoge kompanije biraju privatne elektrane na fosilna goriva kako bi zadovoljile ogroman i rastući zahtev za strujom.
Prema izveštaju Futurism-a koji citira The New York Times, najmanje 82 velika gasna generatora povezana sa američkim centrima podataka su u razvoju ili su predložena. Reč je o privatnim pogonima namenjenim napajanju samih data centara, a ne malim rezervnim sistemima ili opštoj javnoj mreži.
Ako se svi ti projekti završe, njihovo godišnje zagađenje moglo bi biti uporedivo sa zagađenjem koje proizvode oko polovina putničkih automobila u SAD. Teksas je označen kao jedno od ključnih žarišta, dok Ohajo privlači pažnju zbog brzine procesa izdavanja dozvola — u nekim slučajevima odobrenja se izdaju za oko 18 dana, ponekad uz ograničenu javnu transparentnost.
Među kompanijama povezanima sa tim zalihama nalaze se Meta i xAI, koje zbog rasta potražnje za AI čipovima i velikim jezičkim modelima povećavaju kapacitete i potrošnju električne energije. Više gasne proizvodnje može pogoršati lokalni kvalitet vazduha, povećati emisije gasova sa efektom staklene bašte i dodatno opteretiti zajednice koje su već izložene industriji i energetskim postrojenjima.
Ovaj trend takođe osvetljava dvosmernu vezu između AI i elektroenergetske mreže: AI može poboljšati prognoze potrošnje, optimizovati rad mreže i pomoći integraciji vetra, sunca i baterija, ali istovremeno podstiče ogromnu potrošnju energije i vode i otvara pitanja o sajberbezbednosti i troškovima koji bi se mogli preneti na potrošače.
U sredinama gde regulatori dopuštaju privatne projekte na fosilna goriva da napreduju brzo i uz ograničenu kontrolu, lokalne zajednice imaju malo vremena da procene uticaj na zdravlje, račune za struju i životnu sredinu. Moratorijumi na nove data centre mogu usporiti izgradnju, ali ne zaustavljaju projekte za napajanje koji su već u toku.
Mere koje mogu pomoći: strožija državna pravila o izdavanju dozvola, obavezna javna obaveštenja, kompletne ekološke revizije i jasnije izveštavanje o emisijama. Takve mere bi dale zajednicama veću vidljivost i mogućnost uticaja na projekte koji funkcionišu u obimu sličnom javnim elektranama.
Za Srbiju i region, slučaj iz SAD je relevantan kao upozorenje i primer: brzo širenje AI infrastrukture bez održive energetske strategije može dovesti do povećanja lokalnog zagađenja i opterećenja mreže. Pri planiranju sopstvenih kapaciteta važno je kombinovati rast IT infrastrukture sa politikama koje podstiču obnovljive izvore, energetsku efikasnost i transparentnost.
Izgradnja AI infrastrukture i strategije energije koja stoji iza nje i dalje su u razvoju. Da li će industrija postati alat za čišće i pametnije mreže ili pokretač novog talasa zagađenja iz fosilnih goriva zavisi od odluka koje se donose sada.
Pomozite nam da budemo bolji.
