Studija u NPJ Climate Action pokazuje da AI može doprineti emisijama fosilnih goriva koje su 3 do 13 puta veće od emisija povezanim sa data centrima. Autori Will i Holly Alpine upozoravaju da "omogućene emisije" iz industrijske primene AI, naročito u naftnoj i gasnoj industriji, mogu nadmašiti koristi od optimizacije obnovljivih izvora. Rad poziva na šire klimatsko računovodstvo, veću transparentnost i strožiju kontrolu partnerstava između tehnoloških i energetskih kompanija.
Studija: AI Može Povećati Emisije Fosilnih Goriva 3–13 Puta Pomažući Eksploataciji Nafte i Gasa
Photo Credit: iStock
Novo istraživanje objavljeno u časopisu NPJ Climate Action upozorava da klimatski uticaj veštačke inteligencije (AI) može biti mnogo veći nego što se obično razmatra — ne samo zbog potrošnje električne energije centara podataka, već i zato što AI olakšava veću proizvodnju fosilnih goriva.
Glavni nalazi
Autori studije, Will i Holly Alpine (bivši menadžeri iz Microsofta koji sada rade na pitanjima održivosti), procenjuju da AI može biti povezan sa emisijama fosilnih goriva koje su otprilike 3 do 13 puta veće od emisija direktno povezanih sa radom data centara. Veći deo tog efekta dolazi od primene AI u naftnoj i gasnoj industriji: otkrivanje novih rezervi, povećanje eksploatacije i optimizacija proizvodnje.
Kako AI omogućava veće emisije
AI modeli pomažu kompanijama da preciznije lociraju rezerve, povećaju brzinu bušenja i podignu obim proizvodnje. Autori koriste termin „omogućene emisije“ za dodatne emisije koje nastaju jer AI menja ekonomiku ponude fosilnih goriva — a tvrde da te emisije mogu nadmašiti „izbegnute emisije“ koje bi nastale primenom AI za optimizaciju obnovljivih izvora ili uštede energije.
„Prevladavajuće analize ispituju odnos potrošnje energije datacentara, optimizaciju obnovljivih izvora i efikasnost na strani potrošnje, ali nedovoljno adresiraju kako AI takođe menja ekonomiku snabdevanja fosilnim gorivima.“
Primeri partnerstava i rizične prakse
Studija ukazuje na sve bliže veze između velikih tehnoloških kompanija i naftnog sektora. Futurism navodi primer Microsoftovog 20-godišnjeg ugovora sa Chevronom u vezi velikog postrojenja za prirodni gas, kao i projekte Amazonu koje su opisali kao najveće fosilno-gorivno postrojenje u SAD. Takva partnerstva mogu usmeriti razvoj AI ka ciljevima koji povećavaju emisije.
Veza sa energetskom mrežom
Svaki zahtev chatbota, svaki zahtev za generisanje slike i svaki ciklus treniranja modela zavise od računarskih resursa koji troše struju. Brz rast potražnje za AI uslugama može navesti distributere i proizvođače energije da posegnu za elektranama na fosilna goriva kako bi zadovoljili potražnju, što dodatno produbljuje emisije, čak i kada AI istovremeno nudi alate za optimizaciju mreže i obnovljivih izvora.
Preporuke autora
Will i Holly Alpine pozivaju na strožija pravila i šire klimatsko računovodstvo koje ne bi trebalo da se ograniči samo na energiju data centara. Predlažu veću transparentnost u partnerstvima između tehnoloških i naftnih firmi, obaveštavanje o tome gde i kako se AI napaja, i pažljiviju procenu da li primena AI doprinosi smanjenju ili povećanju ukupnih emisija.
Šire posledice
Pored većih emisija i zagađenja vazduha, širenje ekstrakcije podstaknuto AI može povećati pritisak na lokalne energetske sisteme i prirodne resurse. Brza ekspanzija AI tehnologija postavlja i šira etička, društvena i regulatorna pitanja o tome ko ima koristi od tih tehnologija i kako se troškovi i koristi raspodeljuju.
Zaključak: AI ima potencijal da bude koristan alat za energetsku efikasnost i upravljanje mrežom, ali bez jasnih pravila, transparentnosti i šireg računovodstva ugljeničnog otiska, ista tehnologija može znatno povećati emisije fosilnih goriva. Autori pozivaju donosioce politika, kompanije i istraživače da prošire pogled izvan operativne potrošnje data centara i procene kako AI menja ponudu energenata.
Pomozite nam da budemo bolji.
