Amazon planira gasnu elektranu za svoj kampus data centara u okrugu Pecos, Teksas, koja po dozvoli može emitovati do 33 miliona tona CO2 godišnje — više nego dvostruko od trenutnog najvećeg pojedinačnog zagađivača u SAD. Kompanija tvrdi da elektrana neće povećati račune za struju i najavljuje mogućnosti za solar i baterije, dok kritičari ističu rizike po klimu i stabilnost teksaške mreže. Država je privremeno obustavila nove projekte data centara radi revizije zahteva za priključenje.
Amazonova gasna elektrana u Teksasu mogla bi postati najveći zagađivač SAD — dozvoljeno do 33 miliona tona CO2 godišnje
Amazon data center plant in Texas could become America’s biggest polluter
Amazon planira da izgradi gasnu elektranu u okviru velikog kampusa data centara u okrugu Pecos, Teksas. Prema dozvolama i dokumentima do kojih su došli The New York Times i istraživačka platforma Distilled, postrojenje bi moglo imati pravo na emisiju do 33 miliona tona ugljen-dioksida godišnje, što bi ga učinilo najvećim pojedinačnim izvorom klimatskog zagađenja u SAD.
Ta brojka bi bila više nego dvostruko veća od godišnjih emisija termoelektrane James H. Miller Jr. u Alabami (oko 16 miliona tona CO2). Važno je napomenuti da dozvoljene emisije ne moraju odgovarati stvarnim ispuštanjima—postrojenje je još u ranoj fazi izgradnje i realne emisije zavisiće od njegovog konačnog kapaciteta i načina rada.
Amazon navodi da elektrana neće dovesti do rasta cena struje za stanovnike Teksasa i poručuje da je kampus projektovan da pređe na napajanje iz državne mreže čim budu dostupni priključci. Kompanija takođe tvrdi da istražuje mogućnosti za instalaciju solarnih panela i skladištenje energije u baterijama na lokaciji, a projekt bi trebalo da otvori hiljade radnih mesta.
Ćutke i reakcije
A future Amazon data center will be powered by a gas plant that could become the largest carbon polluter in the country, complicating the company's climate commitments (Getty)
Odluka o gradnji lokalne gasne elektrane izazvala je kritike aktivista za klimu i javnosti, jer se poklapa sa rastućom potražnjom za električnom energijom usled širenja veštačke inteligencije i intenzivne ekspanzije data centara. Amazon, kao i ostali tehnološki giganti (Microsoft, Google, Meta), u poslednje vreme investira i u izvore napajanja na fosilna goriva kako bi obezbedio dovoljno energije za brzi rast kapaciteta.
Političke i energetske posledice u Teksasu
Država Teksas je privremeno obustavila odobravanje novih projekata data centara dok državni regulatori ne izvrše reviziju predloženih objekata. Zvaničnici navode da oko 90% novih zahteva za priključenje na teksašku mrežu stiže od kompanija koje grade data centre, koje ukupno traže oko 474 GW snage — više nego pet puta više od dosadašnjeg rekordnog vršnog opterećenja velike većine mreže.
Ovo je dodatno podgrejalo debatu o tome kako ubrzana izgradnja data centara utiče na stabilnost mreže, cene električne energije, ali i opšte napore za smanjenje emisija gasova staklene bašte. Administrativni i politički potezi, uključujući podsticaje za brzo razvijanje kapaciteta, dodatno komplikuju sliku.
High demand for AI has sparked both a data center boom and a power crunch, prompting tech companies to invest in new fossil fuel power sources (Reuters)
Šira slika
Visoka potražnja za kapacitetima i zastoje u izgradnji mrežnih priključaka navela je tehnološke kompanije da traže alternativna rešenja: od gradnje sopstvenih gasnih elektrana na lokaciji, preko ulaganja u baterijske sisteme i solar, do dugoročnih investicija u nuklearnu tehnologiju. Stručnjaci i zagovornici klimatskih politika upozoravaju da ovakvi potezi mogu ugroziti napore da se ograniči globalno zagrevanje.
Izjava Amazona: 'Amazon veruje u plaćanje pune cene napajanja naših operacija. Naš planirani kampus u okrugu Pecos napaja se novom lokalnom proizvodnjom koja neće povećati račune za teksaške porodice i dizajnirana je da se prebaci na mrežno napajanje čim se obezbede priključci.'
Dok kompanija ističe svoje projekte obnovljive energije u Teksasu (prethodno je podržala oko 40 takvih projekata), kritičari navode da je investicija u veliku gasnu elektranu u vremenu kada su klimatski ciljevi hitni — problematičan i kontradiktoran sa ambicijama o neto-nultim emisijama do 2040. godine.
Uprkos tome što je projekat geografski udaljen, posledice po klimu, energetske mreže i trendove u sektoru data centara čine ovu priču relevantnom za međunarodnu publiku i za zemlje koje prate raspravu o uravnoteženom razvoju digitalne infrastrukture i energetike.
Pomozite nam da budemo bolji.
