Talasi vrućine, ogromna potrošnja vode i rastući operativni troškovi dovode do snažnog otpora prema AI centrima podataka. Gallup pokazuje da 70% Amerikanaca protivi lokalnoj izgradnji, a jedna studija ukazuje na porast lokalnih temperatura od ~3,6°F (≈2°C). WEF upozorava na stotine milijardi dolara većih troškova tokom narednih decenija, dok protesti i regulative — poput njujorškog moratorijuma na hiperskalne centre — već usporavaju projekte.
Najveći Problem Data Centara Nisu Komšije, Već Talasi Vrućine — Zašto To Brine Gradove
Luza Studios/Getty Images
Centri podataka koji pokreću veštačku inteligenciju sve češće izazivaju otpor javnosti zbog rasta računa za komunalije, opterećenja lokalne infrastrukture i uticaja na životnu sredinu. Nedavna Gallupova anketa pokazuje da 70% Amerikanaca protivi lokalnoj izgradnji takvih objekata, pri čemu gotovo polovina izričito „snažno“ odbija nove projekte u svom susedstvu. Talasi vrućine dodatno pogoršavaju situaciju jer zahtevaju intenzivnije hlađenje i ponekad omogućavaju centrima pristup rezervnim izvorima energije u trenucima velike potražnje.
Zašto centri podataka postaju ranjiviji
Ovi objekti već rade na visokim temperaturama i troše velike količine vode za hlađenje opreme. Prema jednom izveštaju, Amazonovi centri podataka potrošili su oko 2,5 milijarde galona vode u jednoj godini — to je približno 9,5 milijardi litara (oko 9,5 miliona m3). Tokom talasa vrućine potreba za dodatnim hlađenjem raste, pa i operativni troškovi.
Svetski ekonomski forum upozorava da bi troškovi rada centara podataka mogli porasti za oko $81 milijardu do 2035. i za $168 milijardi do 2065. godine ako se ne prilagode klimatskim promenama. Forum predlaže mere pripreme za klimatske poremećaje, ali čak i efikasnije tehnologije hlađenja ne uklanjaju činjenicu da su centri podataka i izvor i žrtva klimatske krize.
Toplotni otoci podataka i lokalne posledice
U mestima kao što je Slough kod Londona građani prijavljuju stvarni osećaj pojačanog toplog talasa — jedan stanovnik je za The Guardian opisao da se osećao kao da ga nešto "štipa i peče kožu". Rana, još nepregledana studija procenjuje da centri podataka mogu povećati lokalnu temperaturu za oko 3,6°F (≈2°C), efekat koji autori nazivaju „toplotno ostrvo podataka“.
Natalie Behring/Getty Images
Viši lokalni temperaturni nivoi pojačavaju rizik od udara vrućine i zdravstvene probleme, pogotovo u urbanim sredinama bez adekvatne hladovine i infrastrukture za rashlađivanje.
Otpor zajednica i političke posledice
Otpor građana već daje rezultate: prema organizaciji Data Center Watch, protesti su u Q1 2026. blokirali projekte u ukupnoj vrednosti od oko $130 milijardi. U SAD su se pojavili masovni protesti — primer je okrug Box Elder u Juti, gde su meštani izrazili bojazan da bi veliki AI centar mogao dodatno iscrpeti vodne resurse u državi pogođenoj sušom (guverner Spencer Cox proglasio je vanredno stanje u maju 2026.).
Na državnom nivou, Njujork je doneo prvu takvu meru u SAD: jednogodišnji moratorijum na izgradnju novih hiperskalnih centara podataka (objekti sa potrošnjom od 50 MW i više) dok se ne uspostave strože regulative za zaštitu stanovništva i okoline.
Moguća rešenja i smernice
Stručnjaci i organizacije predlažu kombinaciju tehničkih i regulatornih rešenja: povećanje efikasnosti sistema hlađenja, recikliranje i smanjenje potrošnje vode, korišćenje obnovljivih izvora energije, iskorišćavanje otpadne toplote za grejanje lokalnih objekata, pažljivo planiranje lokacija i kapaciteta, kao i jasne regulative koje ograničavaju najrizičnije projekte. Bez takvih mera, sukob između tehnološkog razvoja i klimatske održivosti može samo rasti.
Napomena: Neki podaci (npr. studija o porastu lokalnih temperatura) još nisu prošli stručnu recenziju; potrebno je pratiti dalja istraživanja.
Dok gradovi i države razmatraju politike i tehnologije za ublažavanje uticaja, lokalne zajednice sve češće traže veću transparentnost, ograničenja i kompenzacione mere pre nego što dozvole nove projekte.
Pomozite nam da budemo bolji.
