Novi zakon u Nebraski obavezuje data centre da državnim organima prijave godišnju potrošnju vode i potražnju za energijom, kako bi se poboljšalo planiranje resursa. Strahuje se da širenje centara u ruralna područja može pogoršati nestašice vode u poljoprivrednoj državi pogođenoj sušama. Kompanije poput Googlea i Mete prijavljuju velike razlike u potrošnji vode, dok izbor sistema hlađenja predstavlja kompromis između potrošnje vode i energije.
Nebraska Traži Veću Transparentnost: Data Centri Moraju Prijaviti Potrošnju Vode i Energije
Nebraska wants data centers to come clean about water usage
Novi zakon u Nebraski primoraće data centre da državnim vlastima prijave godišnju potrošnju vode i potražnju za električnom energijom. Departman za vodu, energiju i životnu sredinu planira da, nakon prikupljanja podataka, identifikuje preostale informacione praznine i unapredi planiranje potrošnje resursa.
Zašto voda postaje centralno pitanje
Pored proizvodnje električne energije, voda je postala ključna tema jer se podaci centri šire iz urbanih centara u prigradska i ruralna područja. U Nebraski — državi u kojoj poljoprivreda koristi većinu vodnih resursa i gde su suše sve češće — postoji zabrinutost da novi objekti mogu dodatno opteretiti lokalna vodosnabdevanja.
Koliko vode troše data centri?
Podaci koji se danas mogu uporediti potiču uglavnom od samih kompanija, jer u državi ne postoji sveobuhvatan zvanični registar svih data centara. Primeri iz izveštaja kompanija:
- Google: oko 732 miliona galona vode u 2025. (prema podacima kompanije).
- Meta (Sarpy County): godišnja potrošnja između 26,7 i 37,5 miliona galona u periodu 2020–2024, za objekat površine oko četiri miliona kvadratnih stopa.
Kako se hlade serveri — kompromis između vode i struje
Data centri koriste vodu najviše za hlađenje servera i objekata. Dva uobičajena pristupa su:
- Evaporativno hlađenje: efikasno u pogledu troškova i rashladnog učinka, ali troši velike količine vode.
- Zatvoreni krug (air‑cooled chiller): koristi manje vode jer sistem kruži rashladnu tečnost bez čestog dopunjavanja, ali obično troši više električne energije — čija proizvodnja takođe može zahtevati vodu.
"Šta je najbolje? Zavisi od data centra, dizajna, lokalne klime i dostupnosti resursa," objašnjava Eric Masanet, profesor inženjeringa.
Prakse kompanija i procena uticaja
Google kaže da bira sistem hlađenja prema lokalnoj dostupnosti vode i da procenjuje stanje vodnih slivova pre i nakon izgradnje. Meta u Sarpy County koristi kombinaciju evaporativnog i zatvorenog kruga hlađenja. Ipak, jer dosad nema obaveznih javnih izveštaja za sve objekte, nadzor i planiranje ostaju otežani.
Reakcije lokalnih vlasti i stručnjaka
Stručnjaci i lokalni menadžeri ističu da prirodni resursi moraju diktirati lokaciju industrijskih objekata. "Ne treba postavljati industriju u oblasti koje prirodno ne mogu da je podrže," kaže John Winkler, generalni menadžer Papio‑Missouri River Natural Resource District. Crystal Powers iz Univerziteta Nebraske‑Lincoln upozorava da će pitanja vodne politike i raspodele postati sve važnija kako klima menja obrasce padavina i povećava učestalost suša.
Širi kontekst i posledice
Istraživači poput Masaneta i Jonathana Koomeya pozivaju na veću odgovornost tehnoloških kompanija: bolja efikasnost, transparentnost i primena najboljih tehnologija za smanjenje potrošnje energije i vode. Primer Nebraske pokazuje globalni trend — rastuće zahteve za server kapacitetom dovode do pitanja kako uravnotežiti tehnološki napredak i očuvanje resursa.
Zašto je ovo važno i za čitaoce iz Srbije? Debata o izboru lokacije data centara, transparentnosti potrošnje i kompromisu između vode i energije relevantna je i za zemlje poput Srbije, gde se planira razvoj digitalne infrastrukture uz očuvanje lokalnih resursa. Politike koje zahtevaju obavezno izveštavanje mogu pomoći u odgovornom planiranju infrastrukture.
Izvor: Grist (objavljeno 15. jul 2026)
Pomozite nam da budemo bolji.
