Rast potražnje za AI povećava i potrošnju električne energije centara podataka, što stvara indirektan porast zahteva za vodom kod proizvođača energije. LBNL procenjuje da bi centri podataka u SAD mogli trošiti oko 649 TWh do 2030. Iako tehnologije hlađenja i inicijative kompanija poput Microsofta smanjuju lokalnu potrošnju, Ceres i lokalne zajednice upozoravaju da centri podataka i dalje mogu povećati pritisak na regioni sklone suši.
AI i voda: Kako rast potražnje za energijom pomera pritisak na vodne resurse
Aerial view of the Google Data Center in Council Bluffs, IA | Image Credit: Chad Davis, Wikimedia Commons
Kako upotreba veštačke inteligencije raste, centri podataka troše sve više električne energije — i to stvara manje vidljiv, ali rastući pritisak na vodne resurse kroz proizvodnju energije. Iako napredne tehnologije hlađenja smanjuju direktnu potrošnju vode u samim objektima, ukupni uticaj širi se „uzvodno“ — na elektrane i infrastrukturu koja snabdeva te centre.
Zašto rast potrošnje struje znači više vode
Veći zahtevi za električnom energijom povećavaju rad termoelektrana i drugih postrojenja za proizvodnju struje. To vodi do povećanih zahvata vode za hlađenje i procese u tim postrojenjima. Važno je razlikovati withdrawals (povlačenja vode) od consumption (potrošnje): deo vode se vraća u sistem, dok se deo izgubi isparavanjem ili drugim procesima.
Glavni podaci i prognoze
Nedavno istraživanje Lawrence Berkeley National Laboratory (LBNL) procenjuje da bi do 2030. američki centri podataka mogli trošiti oko 649 TWh. Istraživači procenjuju da bi to moglo predstavljati između 9,5% i 15,3% ukupne potrošnje električne energije u SAD — znatno više u odnosu na ranije projekcije za 2028. godinu.
Paralelno, izveštaj Ceres procenjuje da centri podataka u sedam saveznih država SAD zahtevaju približno 3,4 biliona galona sveže vode godišnje (~10,4 miliona akr‑ft), što je više od prosečne godišnje urbane potrošnje u Kaliforniji prema navedenim poređenjima.
Regulatorne i društvene posledice
S rastućim pritiskom, pojavljuju se i zahtevi za strožom regulacijom. U Ujedinjenom Kraljevstvu su centri podataka (septembar 2024.) označeni kao Critical National Infrastructure, što je podiglo pitanja da li bi u slučaju nestašice mogli tražiti prioritetan pristup vodi. Slično, lokalni otpori su se pojavili i u SAD: Project Blue u Tusonu (Pima County) izazvao je proteste i preispitivanje planova zbog zabrinutosti oko komunalne vode.
Industrijske mere i tehnologije
Tehnološke kompanije uvode mere za smanjenje uticaja. Microsoft je najavio cilj od 40% smanjenja intenziteta potrošnje vode do 2030. i izvestio o ~25% smanjenju do 2025. godine, zahvaljujući novim sistemima hlađenja i većoj efikasnosti. Ostale strategije uključuju prelazak na hladjenje vazduhom, recirkulaciju vode, i immersivno hlađenje (liquid immersion) gde je prikladno.
Šta to znači za zajednice i upravljanje vodom
Čak i ako direktna upotreba vode u centrima podataka pada, indirektni uticaj kroz potrošnju električne energije može dodatno opteretiti regiona koji su već skloni suši. To zahteva planiranje na višem nivou: integrisano upravljanje vodnim resursima, transparentne procene uticaja za nove objekte i pravila koja sprečavaju da prioritet nad kritičnom infrastrukturom ugrozi opskrbu stanovništva.
Zaključak: Tehnološke inovacije smanjuju direktnu potrošnju vode u centrima podataka, ali sve veća potrošnja električne energije pomera pritisak na vodne resurse uzvodno — što zahteva šire regulatorne, infrastrukturne i društvene odgovore.
Pomozite nam da budemo bolji.
