Emisije Google‑a Porasle 48% Od 2019: AI Gura Potrošnju Struje i Pritisak Na Cilj Neto‑Nula Do 2030

Google je u julu 2024. objavio Izveštaj o životnoj sredini za 2024. Prema izveštaju, ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte kompanije dosegle su približno 14,3 miliona metričkih tona CO2e u 2023. — što je 48% više u odnosu na osnovnu 2019. godinu. Samo u 2023. zabeležen je godišnji porast od 13%, uprkos tome što Google i dalje koristi jedne od najefikasnijih data centara na svetu.

AI kao pokretač rasta emisija

Masovna integracija veštačke inteligencije u proizvode kompanije — od AI‑pokretane pretrage do modela Gemini — dovela je do značajnog povećanja potrošnje električne energije u data centrima (oko 17% više na godišnjem nivou) i porasta emisija povezanih sa izgradnjom infrastrukture.

Standardna Google pretraga troši energiju; AI‑generisan rezime pretrage može da troši približno 10 puta više. Akademski radovi, koje prenosi BBC, ukazuju da generativni AI sistemi mogu trošiti i do 33 puta više energije u odnosu na tradicionalne, ciljane softverske funkcije.

"Kako dodatno integrišemo AI u naše proizvode, smanjenje emisija može biti izazovno zbog povećanih energetskih zahteva koje donosi intenzitet AI računanja, i emisija povezanih sa očekivanim povećanjima naših ulaganja u tehničku infrastrukturu." — Google, Izveštaj o životnoj sredini 2024.

Regionalne razlike i 'mračni podaci'

Geografska raspodela potrošnje čini razliku: u Evropi i Americi većina data centara dobija energiju iz niskougljeničnih izvora, dok su data centri u delovima Azije, Australije i Bliskog istoka više zavisni od fosilnih goriva. Ukupno, oko dve trećine Google‑ove potrošnje električne energije je pokriveno energijom bez ugljenika, ali AI opterećenja koja prolaze kroz regiona sa ugljeničnijim mrežama stvaraju proporcionalno veći klimatski otisak.

Tom Jackson (Loughborough University) upozorava i na problem "mračnih podataka": podaci koji se jednom zabeleže i potom retko koriste, ali i dalje zauzimaju skladišni prostor i troše struju. Po njegovim nalazima, prosečno oko 65% podataka koje organizacija čuva spada u ovu kategoriju.

Može li Google stići cilj do 2030?

Google je postavio ambiciozan cilj: neto nulte emisije po celom lancu vrednosti do 2030. To podrazumeva 50% apsolutno smanjenje u odnosu na 2019. Međutim, trenutni trendovi pokazuju rast emisija, što postavlja pitanje da li je cilj ostvariv bez:

• reduciranja neesencijalnih opterećenja,
• dramatičnog ubrzanja nabavke čiste energije, ili
• masovnog uvođenja tehnologija za uklanjanje ugljenika.

Neki stručnjaci, poput Billa Gatesa, smatraju da će globalna potrošnja struje porasti umerenije (procene 2–6%) i da AI može omogućiti uštede u drugim sektorima koje nadoknađuju rast potrošnje. Drugi upozoravaju da rast AI i kvantnih računara može višestruko povećati potražnju za električnom energijom i testirati neto‑nulte obaveze velikih tehnoloških kompanija.

Šta to znači za korisnike i kreatore politike?

Za krajnje korisnike i donosioce odluka ovo znači da će napredak u energetskoj efikasnosti, veća transparentnost u računovodstvu emisija, regionalna strategija za raspoređivanje opterećenja i ubrzanje ulaganja u obnovljive izvore biti ključni elementi za smanjenje klimatskog uticaja AI tehnologija.

Zaključak: Izveštaj pokazuje da je AI već značajan faktor u rastu emisija Google‑a. Ostvarenje cilja neto‑nule do 2030. zahteva kombinaciju tehnoloških inovacija, strateških operativnih odluka i brže tranzicije na čistu energiju.