Bum data centara i ugrožavanje domorodačkih teritorija: lideri traže zaštitu i pravo glasa

Ekspanzija hiperskalabilnih data centara — infrastrukture koja pokreće moderne AI sisteme — sve češće se sukobljava sa pravima i resursima domorodačkih naroda. Ti centri zahtevaju velike količine zemlje, energije i vode, pa rast njihove izgradnje izaziva zabrinutost zbog pritiska na lokalne ekosisteme, nedostatka konsultacija i mogućih kršenja prava zajednica.

Zašto su data centri problem

AI zahteva ogromnu računski kapacitet, pa server-farme troše znatne količine električne energije i vode za hlađenje. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), konvencionalni data centri obično koriste snage reda 10–25 megavata, dok hiperskalabilni, za AI optimizovani centri mogu zahtevati 100 MW ili više — ekvivalent energetskoj potrošnji oko 100.000 domaćinstava godišnje. Isto tako, istraživanja pokazuju da svi data centri u SAD 2023. direktno mogu potrošiti približno 17,4 milijarde galona (66 milijardi litara) vode, dok je na proizvodnju energije za njihovu podršku potrošeno oko 211 milijardi galona (800 milijardi litara).

Projekcije koje gledaju širu sliku ukazuju da bi potrošnja energije data centara mogla porasti do 945 teravat‑sati do 2030. — dovoljno da zadovolji energetske potrebe 1,3 milijarde stanovnika Subsaharske Afrike više godina. Ovakvi trendovi imaju značajne klimatske i lokalne posledice, naročito u područjima sa ograničenim vodnim i energetskim resursima.

Uticaj na domorodačke zajednice

„AI je resursno intenzivan i zahteva ogromne količine energije. U Sápmi već vidimo kako veliki data centri vrše ogroman pritisak na naše teritorije,“ rekao je Maren Storslett, članica Samijskog parlamenta u Norveškoj.

Domorodački lideri ukazuju da se resursi često eksploatišu bez smislenog učešća lokalnih zajednica i bez slobodnog, prethodnog i informisanog pristanka (FPIC). Posledice uključuju narušavanje svetih lokaliteta, ugrožavanje voda i ekosistema, kao i socijalne podelе unutar zajednica.

Primeri otpora i pravnih sporova već su se pojavili širom sveta: protesti u Santiagu protiv Google‑ovog centra uz slogan „no es sequía, es saqueo“ (nije suša, to je pljačka), privremena obustava gradnje od strane čileanskog ekološkog suda i žalba naroda Anacé u Brazilu protiv projekta vrednog 10 milijardi dolara namenjenog TikTok‑u zbog navodnog kršenja prava na konsultacije.

Različiti odgovori — od moratorijuma do partnerstva

Neki domorodački zajednice i aktivisti zahtevaju moratorijume na izgradnju hiperskalabilnih centara dok se ne sprovedu potpune procene uticaja i ne uspostave garancije za prava i resurse. Rochelle Diver iz International Indian Treaty Council ističe hitnost podrške domorodačkim moratorijumima.

Istovremeno, postoje primeri u kojima zajednice ulaze kao partneri i investitori kako bi obezbedile korist i kontrolu nad projektima. Woodland Cree First Nation u Alberti planira data centar snage 650 MW koristeći neiskorišćenu elektranu i ima 51% udela u projektu. Takvi modeli pokazuju da su alternativni pristupi mogući, ali zahtevaju jasne garancije i poštovanje prava.

Primer dobre prakse dolazi i iz Aotearoa/Novi Zeland: Te Kāhui Raraunga i Data Iwi Leaders Group razvili su Māori Model Upravljanja Podacima i Māori Okvir Upravljanja AI kojim se nastoji obezbediti da odluke budu u skladu sa prioritetima plemena.

Šta domorodački lideri zahtevaju

Učesnici na UN‑ovom EMRIP panelu poručili su da je neophodno:

• Poštovanje principa slobodnog, prethodnog i informisanog pristanka (FPIC) pre početka projekata;
• Detaljne studije dostupnosti resursa i procene uticaja na zajednice i ekosisteme;
• Uključivanje zajednica tokom celog životnog ciklusa projekta, ne samo u fazi konsultacija;
• Pomak industrije ka obnovljivim izvorima energije i alternativnim metodama hlađenja kako bi se smanjio pritisak na lokalne resurse.

Kako je rečeno na panelu: „Moramo se pitati ne samo šta AI može da uradi, već šta bi trebalo da radi.“ Poštovanje prava domorodačkih naroda mora se primenjivati tokom celog životnog ciklusa AI sistema — od sirovina i gradnje, preko rada, do zatvaranja objekta.

Ova tema je relevantna za globalnu javnost, ali naročito za zajednice koje žive u oblastima pogodnim za izgradnju velikih data centara — često isto one koje su već ranjive zbog klimatskih i resursnih ograničenja. Debata između ekonomskih prilika i zaštite prava i prirode nastaviće da bude u fokusu dok se širi AI infrastruktura.

Autorski napomenu: Tekst sumira izveštaj iz Grist‑a i diskusije sa EMRIP panela, uključujući podatke IEA, Lawrence Berkeley National Laboratory i primere iz Čilea, Brazila, SAD i Kanade.