„Ako dolazite u moje susedstvo, prvo nas poslužite“: Indijski bum AI podatkovnih centara izaziva otpor zbog zemlje i vode

Dok se Indija brzo širi u izgradnji podatkovnih centara prilagođenih eri veštačke inteligencije, meštani i aktivisti sve češće postavljaju pitanje: ko zaista ima koristi od tih projekata?

Resursi, koristi i pritisak na lokalne zajednice

Kritičari upozoravaju da se zemljište, voda i poreske olakšice dodeljuju privatnim kompanijama, dok lokalne zajednice ostaju isključene iz ključnih odluka koje mogu trajno promeniti njihov prostor i živote. Osama Manzar, osnivač nevladine organizacije Digital Empowerment Foundation, opisuje rizik od ponavljanja „ekstraktivnog“ modela: kompanije preuzimaju pristup vitalnim resursima, a troškove snose okolne zajednice.

Velike brojke, mali lokalni benefiti

Manzar upozorava da vlasti često predstavljaju podatkovne centre kao razvojne projekte i sklapaju sporazume bez značajnih konsultacija sa stanovništvom. Studije citirane u izveštajima predviđaju da bi, ako se trend nastavi, do 2030. godine podatkovni centri mogli trošiti količinu vode jednaku godišnjim potrebama 1,3 milijarde ljudi i električnu energiju jednaku potrebama 650 miliona ljudi.

Istovremeno, obećanja o zapošljavanju zaslužuju proveru: mnogi centri su visoko automatizovani i zapošljavaju relativno mali broj lokalnih radnika, dok zauzimaju veliko zemljište i nameću dodatni pritisak na komunalne usluge.

Primeri lokalnog otpora

Manzar navodi da često svest o tome šta podrazumeva „podatkovni centar“ izostaje dok „odjednom ne počne aktivnost u kraju“. Kao primere navodi organizovanje u Visakhapatnamu, gde Google gradi centar, i zabrinutosti u Telangani oko Microsoftovog projekta na parcelama za koje se tvrdi da su sporne.

„Vlada se rukuje sa kompanijama podatkovnih centara bez konsultacija sa sopstvenim ljudima,“ rekao je Manzar.

Mogućnosti i preporuke

Veštačka inteligencija sama po sebi može pomoći u optimizaciji potrošnje energije i integraciji obnovljivih izvora, ali infrastruktura koja pokreće AI — serveri i sistemi hlađenja — ostaje energetski i vodno zahtevna. Ako se ekspanzija loše upravlja, može doći do iscrpljivanja vodnih resursa, povećanja pritiska na mrežu, rasta računa za domaćinstva i pojačane zabrinutosti zbog bezbednosti i nepredviđenih društvenih posledica.

Manzar i drugi stručnjaci pozivaju da konsultacije sa lokalnim zajednicama prethode potpisivanju ugovora. Preporučuju uključivanje seoskih i opštinskih predstavnika, vlasnika zemljišta, obrađivača, poljoprivrednika i ženskih grupa u proces odlučivanja. Takođe traže da, ako vlade nude sniženo zemljište ili poreske izuzetke, to prati pisana garancija sa jasno definisanim benefitima za zajednicu, zaštitom životne sredine i obavezama o upravljanju resursima.

Jedan od predloženih alternativnih modela je promovisanje manjih, decentralizovanih podatkovnih centara koji bi bili prilagođeni lokalnim potrebama — na primer, za poljoprivredu, administraciju ili regionalne firme — umesto ogromnih objekata koji služe udaljenim korisnicima.

Zaključak

Manzar podvlači da alternativni izvori vode ne rešavaju suštinski problem ako zajednice nikada nisu dale saglasnost da budu domaćini projekta: „Zemlje u razvoju ne bi trebalo da postanu deponije podataka, služeći eliti sveta. Ako dolazite u moje susedstvo, najpre nas poslužite.“

Napomena: Ovaj tekst je zasnovan na izveštajima i izjavama predstavljenim medijima i aktivistima koji prate razvoj infrastrukturnih projekata podignutih za potrebe AI.