UNEP: Prelazak granice 1,5°C je neizbežan — strategija 'overshoot' i kako se vratiti u sigurnu zonu

U novom, prvom takve vrste izveštaju, Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) priznaje da će svet uskoro preći cilj od 1,5°C definisan Pariškim sporazumom iz 2015. godine. Uzrok je nastavak zagrevanja izazvanog sagorevanjem uglja, nafte i gasa, a izveštaj nudi strategiju za ograničavanje štete i vraćanje temperatura ispod te granice tokom narednih decenija.

"Čovečanstvo juri pored granice da izbegne klimatsku katastrofu," rekao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija António Guterres.

Šta izveštaj predlaže?

People salvage their belongings from a building damaged by flash flooding in Nuwakot district of Nepal, Tuesday, Sept. 1, 2026. (AP Photo/Rajesh Kumar Singh)(AP Photo/Rajesh Kumar Singh)

Umesto da se i dalje oslanja samo na sprečavanje prelaska 1,5°C, UNEP predlaže pristup poznat kao "overshoot": dozvoliti privremeno prekoračenje cilja, ali odmah delovati da se ograniči vrh zagrevanja i što pre započne povratak temperature ispod 1,5°C. Ključne mere su brzo i duboko smanjenje emisija, prestanak upotrebe fosilnih goriva i razvoj tehnologija za uklanjanje ugljen‑dioksida iz atmosfere.

Gde smo sada i šta nas očekuje

Prema izveštaju i trenutnim politikama, globalne temperature bi do kraja veka mogle porasti za oko 2,6°C iznad predindustrijskih nivoa. Najoptimističniji scenarij, uz ambiciozne mere, predviđa vrh od oko 1,8°C sredinom veka. Trenutno globalna prosečna temperatura, merena dvadesetogodišnjim prosekom, iznosi oko 1,4°C iznad predindustrijskog nivoa.

FILE - A woman cools herself off with an ice pack during a heat wave in Banda, northern Indian state of Uttar Pradesh, June 21, 2026. (AP Photo/Rajesh Kumar Singh, File)(AP Photo/Rajesh Kumar Singh)

Posledice overshoota

Period privremenog prekoračenja značio bi decenije češćih i jačih vremenskih katastrofa: porast nivoa mora, širenje suša i nestašica vode, pad prinosa hrane, masovna izumiranja (naročito korala) i veći rizik od nepovratnih "tipping point" događaja — gubitak velikih ledenih pokrivača, urušavanje amazonske prašume ili poremećaj atlantske cirkulacije.

Uklanjanje CO2 i ograničenja

Izveštaj ističe da tradicionalne metode kao što je pošumljavanje mogu doprineti, ali najviše reda veličine ~0,1°C, pa će verovatno biti potrebne nove, skalabilne tehnologije za uklanjanje ugljen‑dioksida (CDR). Mnogi naučnici upozoravaju da su ove tehnologije još neizvesne, skupe i tehnološki zahtevne, pa se ne mogu računati kao jednostavno rešenje bez paralelnog smanjenja emisija.

Firefighters watch as a wildfire called the Plaskett Fire burns towards Highway 1 on Friday, Aug. 28, 2026, in Big Sur, Calif. (AP Photo/Ethan Swope)(AP Photo/Ethan Swope)

Hitnost delovanja

Koautori izveštaja upozoravaju da svako petogodišnje odlaganje u smanjenju emisija dodaje najmanje 0,1°C vršnom zagrevanju. Ključni prioriteti su: ograničiti visinu novog vrha, skratiti vreme provedeno iznad 1,5°C i odmah pojačati mere adaptacije jer mnogi efekti već postaju neizbežni i posebno pogađaju najsiromašnije.

Citati autora i kritike

Usually submerged areas of the Danube River are exposed amid exceptionally low water levels, in Rasova, Romania, Monday, Aug. 3 2026. (AP Photo/ Vadim Ghirda)(AP Photo/Vadim Ghirda)

Richard Betts (Univerzitet Exeter), koautor izveštaja: "Ovo je provera stvarnosti. Moramo da živimo u ovom toplijem svetu, ali još uvek mnogo možemo uraditi da ograničimo zagrevanje." UNEP‑ova izvršna direktorka Inger Andersen naglašava da je cilj 1,5°C i dalje politički relevantan, ali da mu treba pristupiti "iznad te granice" — tj. s planom za povratak.

Neki stručnjaci, poput Roba Jacksona (Stanford) i Billa Harea (Climate Analytics), upozoravaju da izveštaj dobro opisuje problem, ali da realnost uklanjanja CO2 i brzog vraćanja temperature ostaje vrlo neizvesna.

Šta to znači za Srbiju i region

Posledice globalnog zagrevanja već utiču i na Balkan kroz češće talase toplote, suše, ali i ekstremne padavine i poplave. Države regiona treba da ubrzaju smanjenje emisija, investiraju u otpornost infrastrukture, poljoprivrede i sistema vodosnabdevanja te planiraju lokalne mere prilagođavanja — jer globalni trendovi će direktno uticati na život i ekonomiju u Srbiji.

Zaključak: Izveštaj UNEP‑a predstavlja upozorenje i pragmatičan plan: iako je prelazak 1,5°C verovatno, još uvek je moguće ograničiti vrh i skratiti period prekoračenja ako se odmah i ambiciozno deluje — kroz drastično smanjenje emisija, prilagođavanje i razvoj sigurnih metoda uklanjanja CO2.