Poplave, Suše i Do 24 Puta Više Talasa Vrućine: Klimatska Budućnost Koju Će Doživeti Deca Rođena 2020.

Ranije ovog meseca Program Ujedinjenih Nacija za životnu sredinu (UNEP) objavio je da više ne postoji realan put za ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5°C iznad predindustrijskog nivoa — osnovni cilj Pariškog sporazuma iz 2015. godine. Ta procena ukazuje na ozbiljan neuspeh vlada u smanjenju emisija gasova staklene bašte i potvrđuje da će klimatske pretnje postajati intenzivnije u narednim decenijama.

"Jasno ulazimo u neistraženu teritoriju," izjavila je Debra Roberts, bivša kopredsednica Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC).

Šta to znači za naredne generacije?

Ubrzani tempo klimatskih promena povećava rizike za ekonomiju, društvenu stabilnost i javno zdravlje. Prema izveštaju UNEP-a, neke niskoniske ostrvske države u Indijskom i Tihom okeanu mogu postati nenastanjive, a proizvodnja hrane u određenim regijama mogla bi pasti i do 14%. Ekstremni talasi vrućine koji su se ranije javljali jednom u sto godina sada se očekuju na svakih 10–20 godina.

Istraživanja i podaci

Tim istraživača sa Univerziteta VUB u Briselu utvrdio je da će osoba rođena 2020. u proseku doživeti značajno više klimatskih događaja—među kojima su poplave, suše i dramatičan porast talasa vrućine—u poređenju sa scenarijem bez globalnog zagrevanja. Organizacija Climate Crisis 247, koristeći podatke MyClimateFuture, prikazala je procene relativne učestalosti šest vrsta rizika tokom jednog ljudskog veka za osam globalnih regiona i za svet u celini.

Izdvojeni podaci po regionima (relativna učestalost tokom života, u odnosu na scenario bez klimatskih promena)

Istočna Azija i Pacifik

• Učestalost šumskih požara: 1,7x
• Učestalost rečnih poplava: 2,5x
• Učestalost neuspeha useva: 2,2x
• Učestalost tropskih ciklona: 2,1x
• Učestalost suša: 3,1x
• Učestalost talasa vrućine: 16,9x

Evropa i Centralna Azija

• Šumski požari: 1,8x
• Rečne poplave: 1,7x
• Neuspeh useva: 0,6x (smanjenje u odnosu na scenario bez klimatskih promena za ovaj rizik)
• Tropski cikloni: 3,6x
• Suše: 3,8x
• Talasi vrućine: 13,4x

Latinska Amerika i Karibi

• Šumski požari: 1,5x
• Rečne poplave: 2,0x
• Neuspeh useva: 4,2x
• Tropski cikloni: 1,5x
• Suše: 7,8x
• Talasi vrućine: 27,6x

Bliski Istok i Severna Afrika

• Šumski požari: 1,3x
• Rečne poplave: 4,5x
• Neuspeh useva: 4,6x
• Tropski cikloni: 3,5x
• Suše: 10,6x
• Talasi vrućine: 31,9x

Severna Amerika

• Šumski požari: 1,8x
• Rečne poplave: 1,4x
• Neuspeh useva: 2,1x
• Tropski cikloni: 2,0x
• Suše: 6,6x
• Talasi vrućine: 18,3x

Južna Azija

• Šumski požari: 1,2x
• Rečne poplave: 3,0x
• Neuspeh useva: 5,5x
• Tropski cikloni: 1,8x
• Suše: 2,0x
• Talasi vrućine: 19,9x

Subsaharska Afrika

• Šumski požari: 1,3x
• Rečne poplave: 4,6x
• Neuspeh useva: 4,3x
• Tropski cikloni: 1,8x
• Suše: 6,3x
• Talasi vrućine: 38,2x

Svet

• Šumski požari: 2,2x
• Rečne poplave: 2,6x
• Neuspeh useva: 3,4x
• Tropski cikloni: 1,4x
• Suše: 4,6x
• Talasi vrućine: 23,8x

Šta to znači za Srbiju i region? Iako su procene predstavljene po širim regionima sveta, trendovi imaju direktne implikacije i za Evropu i Balkan: češći talasi vrućine, porast suša i intenzivniji ekstremni događaji zahtevaju ulaganja u prilagođavanje (vodosnabdevanje, zaštita useva, sistemi ranog upozorenja) i ubrzanu redukciju emisija.

Izvori: UNEP, istraživanja VUB-a (Brisel), podaci MyClimateFuture i analiza Climate Crisis 247.

Ovaj članak naglašava hitnost delovanja na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou kako bi se ublažile najgore posledice koje će nositi generacije rođene danas.