Nova studija upozorava da prirodne povratne petlje — otapanje permafrosta, zagrevanje močvara i jezera i intenzivniji požari — mogu pojačati antropogeno zagrevanje za 20–30% do kraja veka, što bi dodalo oko 0,2–0,4 °C globalnoj prosečnoj temperaturi. Trenutni klimatski modeli često ne uključuju ove emisije, pa realno zagrevanje može biti veće nego što prognoze pokazuju. Autori pozivaju da se ovi efekti uključe u klimatske politike jer svaki deo stepena značajno povećava rizik od ekstremnih događaja.
Prirodne povratne petlje mogle bi pojačati globalno zagrevanje do 30%, upozorava nova studija
Fiercer wildfires in drying forests are occurring globally, as seen in this image from Indonesia in August 2026.Photograph: Mast Irham/EPA
Nova studija upozorava da porast globalnih temperatura izazvan sagorevanjem fosilnih goriva menja šume, močvare, tundru i slatke vode do te mere da ti ekosistemi počinju da ispuštaju gasove koji dodatno pojačavaju zagrevanje — potencijalno za 20–30% do kraja veka.
Kako funkcionišu povratne petlje
Kako se svet zagreva, na višim geografskim širinama se odmrzava permafrost, močvare i jezera postaju toplija, a suvlje šume i suvi predeli češće gore. Ti procesi oslobađaju metan i ugljen-dioksid koji su bili skladišteni u tlu, biomasi i slatkovodnim sedimentima. Oslobođeni gasovi dalje zagrevaju atmosferu i tako pokreću nove cikluse otpuštanja — tzv. povratne petlje.
Glavni izvori prirodnih emisija
- Permafrost — otapanje oslobađa velike količine ugljenika i metana iz smrznutih zemljišta.
- Močvare i slatke vode — toplije temperature povećavaju emisije metana iz organiskih naslaga.
- Požari — jači i češći šumski požari oslobađaju CO2 koji je bio vezan u biomasi.
- Promene u vlažnosti tla i mikrobiološkim procesima koje dodatno ubrzavaju emisije iz zemljišta.
Sam Abernethy, vođa istraživanja iz Spark Climate Solutions Research, ističe: «Ovaj skriveni multiplikator nedostaje u modelima koji vode klimsku politiku, pa ti modeli verovatno podcenjuju koliko nas još zagrevanja očekuje — i precenjuju koliko ugljenika još možemo da emituјemo.»
Rob Jackson sa Stanforda, koautor studije, naglašava da se «poremećaj svetskih ciklusa ugljenika sada vidi u realnom vremenu» i poziva da se ti efekti uključe u narednu generaciju klimatskih politika.
Kvantifikacija uticaja
Autori procenjuju da emisije iz prirodnih izvora mogu pojačati antropogeno zagrevanje za 20–30% do kraja veka — što bi ekvivalentno dodalo oko 0,2 °C do 0,4 °C globalnoj prosečnoj temperaturi, zavisno od scenarija emisija koje ljudi ostvare. U najoptimističnijem scenariju brzog smanjenja emisija dodatak je bliži 0,2 °C; u scenariju visokih emisija bliži 0,4 °C.
Za kontekst, Ujedinjene nacije su nedavno priznale da je cilj zadržavanja porasta temperature ispod 1,5 °C verovatno neostvariv u narednim godinama, dok trenutne politike vode ka prosečnom porastu od oko 2,6 °C prema Climate Action Tracker — nivo koji bi izazvao široke i ozbiljne posledice za stotine miliona ljudi.
Zašto svaki deo stepena znači
Čak i mali porast prosečne temperature značajno povećava rizik od ekstremnih vremenskih događaja — talasa vrućine, suša, poplava i velikih požara. Kako upozorava ekolog Bill Ripple, ovo ne znači da je scenarij „Stakleničke Zemlje“ neizbežan, ali podseća da su brza i značajna smanjenja emisija fosilnih goriva neophodna kako bi se umanjio rizik aktiviranja samopodržavajućih povratnih petlji.
Zaključak
Studija naglašava da uključivanje prirodnih emisija u klimatske modele i politike može promeniti procene koliko „karbonskog budžeta" ostaje i koliko brzo treba smanjiti sagorevanje fosilnih goriva. U praksi, to znači hitnije, ambicioznije politike i brže smanjenje emisija kako bi se ublažile i ublačile već postojeće i buduće posledice klimatske krize.
Pomozite nam da budemo bolji.
