Sažetak: Čišćenje vazduha je uklonilo deo hlađenja koje su obezbeđivali sulfatni aerosoli, doprinosivši nedavnom ubrzanju globalnog zagrevanja. Naučnici su, nakon isključivanja prirodnih varijacija poput El Niña, primetili ubrzanje trenda i rast Zemljinog energetskog disbalansa. Promene u niskim oblacima i pad aerosola zajedno mogu pojačati zagrevanje, a modeli koji najbolje opisuju ova posmatranja imaju veću klimatsku osetljivost. Ako su te procene tačne, ista staza emisija može dovesti do znatno većeg zagrevanja, pa su hitne mere smanjenja emisija važnije nego ikad.
Planeta Se Možda Zagrijava Brže: Kako Čišćenje Vazduha I Promene Oblaka Ubrzavaju Globalno Zagrevanje
[BBC]
Ovog jula, tokom rekordno toplog leta u Britaniji, na mreži X izbio je spor oko jedne pojednostavljene tvrdnje: da su toplinski talasi prouzrokovani isključivo padom zagađenja, a ne CO2. Tvrdnja Reformovog potpredsednika Richarda Ticea bila je pogrešna u toj (ekstremnoj) formi, ali otvara važnu i složenu naučnu priču: čišćenje vazduha i promene u oblačnosti mogu ubrzati porast temperature koji uzrokuju gasovi sa efektom staklene bašte.
[BBC]
Dva važna tipa zagađenja
Fosilna goriva emituju gasove koji tope planetu (naročito ugljen-dioksid) i čestice koje je delimično hlade. Sagorevanje uglja i nafte oslobađa sumpor-dioksid koji formira sulfatne aerosole — sitne, sjajne čestice koje reflektuju sunčevu svetlost i menjaju oblake. Zbog dugotrajnog smanjenja emisija sumpora (politike protiv kiselih kiša, regulative brodskog saobraćaja i čistačih tehnologija), taj hladni efekt se smanjuje, dok CO2 ostaje blizu rekordnih vrednosti.
Pollution from ships can create bright trails through clouds, visible from space [NASA]
Aerosoli: „prašina na staklu staklenika“
Sulfatni aerosoli deluju kao da su sitna prašina na prozoru staklenika: manje svetlosti ulazi i zagrevanje je usporeno. Pored direktnog odbijanja sunčeve svetlosti, aerosoli utiču na formiranje oblaka — čine ih svetlijim i ponekad dugotrajnijim, što dodatno povećava refleksiju. Zato je pad emisija sumpora ekvivalent brisanju dela te "prašine", pa više sunčeve svetlosti stiže do površine.
Sulphur pollution contributed to acid rain, which destroyed forests, like the one above in what was then Czechoslovakia, pictured in 1990 [Corbis via Getty Images]
Promene u oblačnosti i energetski disbalans Zemlje
Naučnici prate koliko energije Zemlja prima od Sunca i koliko je vraća u svemir — razlika je nazvana energetski disbalans. Tokom poslednje dve decenije taj disbalans se, prema nekim procenama, približno utrostručio. Deo te promene objašnjava se smanjenjem aerosola, ali značajan deo izgleda povezan sa promenama u niskim oblacima: zagrevanje okeana može smanjiti pokrivač tamnih niskih oblaka, pa dodatna sunčeva svetlost biva apsorbovana i dalje povećava zagrevanje.
US President George HW Bush signed a landmark clean-air initiative in 1991 with the Canadian Prime Minister Brian Mulroney, designed to reduce acid rain [Getty Images]
Klimatska osetljivost i modeli
Oblak je jedan od najtežih fenomena za verno modelovanje. Posmatranja poslednjih godina koriste se da se testiraju klimatski modeli — i pokazuje se da modeli koji bolje reprodukuju poslednje ubrzanje i rast energetskog disbalansa imaju veću klimatsku osetljivost. Reto Knutti i saradnici procenjuju da iste emisije mogu proizvesti oko 25% više zagrevanja nego što su ranije centralne procene sugerisale. Slični rezultati objavljeni su i u časopisu Science.
We should expect more wildfires - like the ones last year in Los Angeles - if global warming accelerates, scientists say [AFP via Getty Images]
Kvantifikacija uticaja
Procene sugerišu da pad aerosola može doprinositi dodatnim ~0,05–0,1°C zagrevanja po deceniji regionalno/ globalno, dok gasovi sa efektom staklene bašte trenutno doprinose oko ~0,2°C po deceniji. Pod današnjim politikama svet je na putu ka ~2,8°C do kraja veka; ako je klimatska osetljivost veća, to bi moglo porasti bliže ~3,5°C.
Šta to znači za nas i šta možemo uraditi
Uklanjanje sulfatnih aerosola zaista je uklonilo deo hlađenja koje je privremeno maskiralo efekat gasova staklene bašte — to je jedan od razloga zašto vidimo ubrzanje. Ali čišćenje vazduha nije uzrokovalo akumulaciju CO2 i dugoročno koristi zdravlje ljudi i ekosisteme. Ključ je ubrzano smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i investiranje u mere prilagođavanja i otpornosti (infrastruktura, planiranje toplinskih talasa, zaštita voda i šuma).
Glavna poruka: posmatranja sugerišu da kombinacija pada aerosola, promena oblačnosti i prirodnih varijacija može da ubrza zagrevanje — ali najveći i najozbiljniji pokretač ostaju gasovi sa efektom staklene bašte. Brže smanjenje emisija postaje još važnije.
Izvori i glavne reference: studije i izjave koje pominju Reto Knutti (ETH Zurich), Piers Forster (Univerzitet u Leedsu), Paulo Ceppi (Imperial College) i podaci Met Office, World Meteorological Organization i nedavne radove objavljene u časopisima kao što je Science.
Pomozite nam da budemo bolji.
