Nova studija upozorava: Brzina zagrevanja može presudno odlučiti o stabilnosti Atlantske meridionalne preokretne cirkulacije (AMOC). Dok spori porast CO2 omogućava prilagođavanje okeana i odlaže kolaps do viših temperatura, brzi godišnji porast CO2 (slično današnjoj stopi) može izazvati kolaps već pri ~2 °C zagrevanja. Istraživanje ističe da politike treba da uzmu u obzir i tempo zagrevanja, jer privremeni "overshoot" može aktivirati nepovratne tačke preloma.
Brzina zagrevanja može srušiti ključne atlantske struje — kolaps AMOC-a moguć već pri ~2 °C
A high rate of atmospheric CO2 increase alone can trigger an AMOC collapse, researchers found. | Credit: David Fairclough via Getty Images
Nova studija pokazuje da nije samo koliko se planeta ugreje važno, već i koliko brzo se to dešava: nagli porast koncentracije atmosferskog CO2 može izazvati kolaps Atlantske meridionalne preokretne cirkulacije (AMOC) već pri oko 2 °C zagrevanja, dok sporije zagrevanje omogućava sistemu veće prilagođavanje i odlaže kolaps do znatno viših temperatura.
Šta su istraživači uradili
Tim sa Univerziteta u Utrehtu (van Westen, Dijkstra, Börner i saradnici) koristio je napredne klimatske modele i niz tzv. CO2 "ramp" simulacija: jedan spori scenarij sa porastom CO2 od 0,5 ppm godišnje i dva brza scenarija sa porastom od 2,5 ppm i 5 ppm godišnje. Za poređenje — trenutna brzina rasta atmosferskog CO2 iznosi približno 2,4–2,5 ppm godišnje, što se podudara sa bržim scenarijima.
AMOC weakening originates in the North Atlantic Ocean, where surface waters sink less when temperatures rise. | Credit: IPPC AR6 WGI, chapter 9
Ključni nalazi
U modelima je AMOC ostao relativno stabilan pri sporo rastućem CO2-u i kolabirao je tek pri oko 5,5 °C (9,9 °F) iznad predindustrijskog nivoa. Nasuprot tome, u brzim rampama AMOC je doživeo kolaps već pri oko 2 °C (3,6 °F) zagrevanja. Drugim rečima, tempo porasta stakleničkih gasova u ovim modelima presuđuje o tome da li će krupni sistem okeanske cirkulacije izdržati klimatske promene.
Zašto brzina znači mnogo
Autori objašnjavaju dva mehanizma koji omogućavaju prilagodjavanje pri sporom zagrevanju: veće isparavanje u severnom Atlantiku može povećati salinitet površinskog sloja i olakšati njegovo potonuće, a sporiji dotok topljenja arktičkog leda znači da sistem neće biti zasićen slatkom vodom u kratkom roku. Kod brzog zagrevanja okean "ne stigne" da se reorganizuje — dotok slatke vode i topljenje remete formiranje dubokih struja potrebnih za AMOC.
AMOC strength for a slow (black) and fast (blue) increase in atmospheric CO2. The yellow star marks the onset of the AMOC collapse under fast warming, at around 3.6 F (2 C) in this model. | Credit:van Westen et al., 2026
„Pri sporom zagrevanju, ceo okean ima vremena da se postepeno reorganizuje i prilagodi. Pri bržem zagrevanju, okean jednostavno ne stiže da odgovori,“ kaže Henk Dijkstra iz Utrehta.
Posledice i politika
Slabljenje ili kolaps AMOC-a može doneti drastične lokalne i regionalne promene: oštrije i hladnije zime u delovima Evrope, ubrzano podizanje nivoa mora duž istočne obale SAD, promenjene obrasce padavina i suše u tropskim regionima. Istraživanje upozorava da strategije koje podrazumevaju privremeni "overshoot" — kratkoročno prekoračenje ciljanih temperatura pa naknadno smanjenje koncentracija uz pomoć tehnologija za hvatanje CO2 — mogu aktivirati nepovratne tačke preloma u AMOC-u i drugim ključnim sistemima.
Rezultati, objavljeni 13. avgusta 2026. u Nature Climate Change (van Westen et al., 2026), sugerišu da politike i procene rizika trebaju uzeti u obzir ne samo ciljne temperaturne pragove, već i brzinu zagrevanja.
Šta to znači za Srbiju i Evropu
Iako se AMOC nalazi u Atlantiku, njegove promene direktno utiču na klimu Evrope — pa i na Srbiju — kroz promene u šablonima temperature i padavina. Zato su regionalne pripreme, smanjenje emisija i izbegavanje naglih porasta CO2 od strateškog značaja.
Izvor: van Westen i saradnici, Nature Climate Change, 13. avgust 2026.
Pomozite nam da budemo bolji.
