Kako nove tehnologije hlađenja mogu smanjiti potrošnju struje klima‑uređaja i rasteretiti mrežu

Odgovor Amerike na sve toplija leta do sada je u velikoj meri podrazumevao više klima‑uređaja. Inženjeri i naučnici sada traže načine kako da ljudi ostanu rashlađeni, a da to ne dovede do snažnog rasta potrošnje električne energije i opterećenja mreže.

Zašto je to važno

Potreba za hlađenjem brzo raste: problem nije samo u tome kako proizvesti više električne energije, već i kako je pametnije koristiti i smanjiti potražnju u trenucima najvećeg opterećenja mreže.

Tri pristupa smanjenju opterećenja

Rešenja se uglavnom svode na tri grupe strategija:

• Sprečiti ulazak toplote — pametna stakla, zasenčenja, reflektujući premazi i pasivne radijativne boje koje odbijaju sunčevu energiju.
• Hladiti efikasnije — napredni klima‑uređaji (npr. sistemi sa tečnim desikantom), bolja izolacija i ventilacija koja smanjuje potrebu za aktivnim hlađenjem.
• Rasteretiti mrežu — integrisana skladišta energije i upravljanje potrošnjom kako bi se smanjili vršni opterećenja.

Primeri tehnologija i testova

U Koloradu RMI i okrug Boulder testiraju pasivnu radijativnu boju za krovove koja, kako objašnjavaju, funkcioniše kao „naprednija verzija“ bele boje: odbija sunčevu svetlost i istovremeno radijativno emituje toplotu ka nebu. Kompanija Blue Frontier razvija klima‑uređaje koji koriste tečni desikant za uklanjanje vlage i imaju ugrađeno skladištenje energije kako bi smanjili potrošnju u satima najveće potražnje.

„Tržište je zasićeno, ali upotreba klima‑uređaja ili energija koju oni troše će rasti zbog pregrejavanja,“ kaže Mat Santamouris, profesor na University of New South Wales i glavni autor nedavne studije.

Međunarodna agencija za energiju (IEA) upozorava da klima‑uređaji mogu činiti i do ~50% vršne potrošnje električne energije tokom najtoplijih dana u regijama kao što je Teksas — ta vršna potražnja posebno opterećuje mrežu.

Ankit Kalanki iz RMI ističe važnost smanjenja vršne potrošnje: „Štednja 1 kWh u ponoć nije isto kao smanjenje 1 kW vršne potražnje u 18 časova, kada se svi vraćaju kući i uključuju klime.“

Šta pokazuju studije

Studija iz jula koju je vodio Santamouris i istraživanja iz 2024. pokazuju da kombinacija reflektujućih ("cool") materijala i zelenih površina može smanjiti vršne ambijentalne temperature i do 4,5 °C u ekstremnim slučajevima (na primer, u Rijadu). To pokazuje da kombinovana primena pasivnih mera može značajno ublažiti pritisak na gradske sisteme i mrežu.

Realnost i preporuke

Nijedna tehnologija ne eliminiše potrebu za klima‑uređajima — oni su tokom ekstremnih talasa vrućine često neophodni i mogu spašavati živote. Cilj je smanjiti učestalost i intenzitet njihovog rada, naročito u vršnim satima.

„Efikasnost je najjeftiniji resurs koji imamo,“ kaže Kalanki — ulaganje u efikasnost i pasivna rešenja može odložiti ili umanjiti potrebu za novim kapacitetima proizvodnje i prenosa električne energije.

Šta ovo znači za Srbiju

Sa sve toplijim letima i mogućim rastom upotrebe klima‑uređaja i kod nas, kombinacija pametne gradnje, reflektujućih krovova, zelenih krovova i lokalnih sistema skladištenja energije može pomoći da se izbegnu snažni udari na elektroenergetske mreže. Lokalne vlasti i investitori mogu iskoristiti testove i tehnologije iz inostranstva kao smernice za prilagođavanje u našem klimatskom kontekstu.

Zaključak: Kombinacija pasivnih mera, efikasnijih klima‑uređaja i upravljanja potrošnjom može značajno smanjiti vršnu potrošnju i pomoći gradovima i mrežama da se bolje prilagode sve toplijim sezonama.