Članak istražuje kako intenzivniji talasi vrućine u Velikoj Britaniji pritiskaju odluke između smanjenja emisija i prilagođavanja domova. Prikazane su priče stanara iz West Midlands-a i preporuke stručnjaka: pasivne mere treba da budu primarne, a klima‑uređaji ciljano za najranjivije. Zakonske i finansijske barijere često isključuju socijalno stanovanje, dok masovna upotreba klima‑uređaja može pogoršati urbanu klimu i opteretiti mrežu.
Kako talasi vrućine menjaju raspravu o klima‑uređajima u Britaniji: između hlađenja i dekarbonizacije
[BBC]
Mandy Bourne živi sa svojom 80-godišnjom majkom u stanu na poslednjem spratu socijalnog stanovanja u regionu West Midlands. Obe imaju zdravstvene probleme koje su se pogoršale tokom sve češćih i intenzivnijih talasa vrućine.
Toplotna opasnost u domovima
Za Mandy, skokovi temperature izazivaju pogoršanja hronične plućne bolesti. 'Imam KOPB i ponekad ne mogu da dišem', kaže ona. Kao i mnoge čvrste ciglene kuće, zidovi njenog stana upijaju i potom zrače toplotu, pa sobe ne stignu da se ohlade ni noću.
Many homes are built to radiate warmth back into rooms [Bloomberg via Getty Images]
Ta zadržana energija doprinosi efektu urbanog toplotnog ostrva: noćne temperature u gradskim sredinama mogu biti i do 7°C više nego u okolini, što dodatno ugrožava ranjive grupe. Modeli Univerziteta u Birminghamu ukazuju da je u jednom talasu vrućine ovaj efekat bio odgovoran za skoro polovinu od 130 smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom.
Odgovor stanodavaca i improvizovana rešenja
Jo Shields, šefica održivosti u stambenoj organizaciji Walsall Housing Group (whg), objašnjava da zgrada „zadržava dobitak toplote u betonu i cigli“, pa je noćno hlađenje otežano. U jednoj zgradi za starije od 55 godina, rešenje je bio prenosni klima‑uređaj u zatvorenoj zajedničkoj sobi kako bi se napravio 'hladni prostor' za stanare.
[BBC]
Mitigacija naspram prilagođavanja
Tokom poslednjih decenija prioritet je bio smanjenje emisija (mitigacija): tehnologije poput toplotnih pumpi i električnih vozila lako se mogu tržišno prodati i privući investicije. Prilagođavanje — projektovanje hladnijih domova, senke, ventilacija i ciljano hlađenje za ranjive — često je ostajalo zapostavljeno i nedovoljno finansirano. Globalno, 2023. godine oko 1,8 biliona dolara otišlo je na mitigaciju, dok je prilagođavanje dobilo tek oko 65 milijardi dolara.
Političke i pravne tenzije
Baronesa Brown (Julia King), predsednica Odbora za prilagođavanje pri Climate Change Committee, ističe da je neravnoteža ugrađena u britanski zakon: ciljevi za smanjenje ugljenika su zakonski obavezujući, dok prilagođavanje nema takvu snagu. Odbor sada zahteva čvršće ciljeve za prilagođavanje i predlaže konkretne mere — na primer, ciljano hlađenje 30% najugroženijih domova i hlađenje bolnica, što bi prema modelima moglo smanjiti do 40% povećanja smrtnih slučajeva povezanih s toplotom do 2050. godine.
[BBC]
Diskusija o klima‑uređajima
Trenutno samo oko 5% engleskih domaćinstava ima uređaj za aktivno hlađenje. Odbor preporučuje opremanje bolnica i stalnih domova za negu u roku od 10 godina, a škola u roku od 25 godina. Protivnici masovne upotrebe klima‑uređaja, poput prof. Mata Santamourisa, ukazuju na to da mašine treba da budu poslednja linija odbrane: pasivne mere poput reflektujućih krovova, senčenja i ventilacije mogu drastično smanjiti unutrašnje temperature uz znatno manje troškove i uticaja na gradsku klimu.
Santamouris upozorava i na lokalne efekate: klima‑uređaji izbacuju otpadnu toplotu koja dodatno zagreva ulice i povećava ukupnu potražnju za hlađenjem, stvarajući začarani krug. S druge strane, zagovornici pristupa 'hlađenje po potrebi' ističu da je nepravedno očekivati da najranjiviji ostanu bez mehaničkog hlađenja, posebno u školama i bolnicama.
Keisha says her top-floor flat reaches 43C in a heatwave [BBC]
Šeme podrške i nepravedna isključenja
Boiler Upgrade Scheme u Engleskoj i Velsu nudi 2.500 funti za reverzibilne vazduh‑vazduh toplotne pumpe koje mogu da greju i hlade, ali je to manje od iznosa za grejanje‑samo modele, i u praksi je malo iskorišćeno. Socijalno stanovanje i novogradnja su izuzeti iz šeme, što ostavlja izloženima one koji su najugroženiji.
U Londonu, stanovnica Keisha tvrdi da joj stan na poslednjem spratu dostiže 43°C tokom talasa vrućine i tuži stambenu organizaciju zbog neuslovnih stanova — primer koji ilustruje kako trenutno pravno i finansijsko rešenje često ne pomaže najpotrebnijima.
Šira slika: mreža, nejednakost i gradovi
Masovna upotreba klima‑uređaja pojačava pritisak na elektroenergetski sistem u trenucima kada vetar opada i solarna energija slabi, pa se dodatnu snagu često obezbeđuje gasom, što povećava emisije. Istovremeno, otpadna toplota pogoršava urbanu klimu i produbljuje termalni jaz između bogatijih i siromašnijih četvrti.
Preporučeni pristup
Stručnjaci i zvaničnici sve češće predlažu kombinaciju: prvo pasivne mere (senke, reflektivni materijali, ventilacija), ciljano mehaničko hlađenje tamo gde je stvarno neophodno (bolnice, starački domovi, najugroženija domaćinstva) i napajanje čistom energijom. Takođe je važna pravna i fiskalna reforma koja bi zaštitu ranjivih stavila na prvo mesto i omogućila pravedniju distribuciju pomoći.
'To je naša borba za preživljavanje', kaže Jo Shields povodom predstojeće sezone vrućina. 'Većinu dana pokušavam da potisnem tu misao, jer bi me inače prestravila.'
Za Mandy, privremeni hladni prostor s klima‑uređajem predstavlja olakšanje: 'Sedimo tamo ceo dan dok radi, pomaže toliko da bih želela imati jedan u stanu.'
Izvor: adaptirano iz izveštaja i terenskih priča javnih medija i istraživanja citiranih u originalnom članku.
Pomozite nam da budemo bolji.
