Autor tvrdi da unilateralne britanske politike za postizanje net zero imaju ograničen globalni efekat, navodeći podatke o udelu UK u svetskim emisijama (0,8%) i smanjenju emisija u Britaniji za 44% od 2000. do 2023. godine. Predlaže ukidanje obavezujućih ciljeva i subvencija za zelenu energiju, i preusmeravanje ulaganja na prilagođavanje (klimatizacija, navodnjavanje, rezervoari, desalinizacija, gašenje požara). Tekst je mišljenje i podstiče javnu raspravu o ravnoteži između mitigacije i adaptacije.
Britanija: Ukidanje 'net zero' i promena politike — fokus na prilagođavanje i život u toplijoj klimi
It's time to cease building wind turbines - Terry Harris
Ovaj tekst predstavlja argument autora da Velika Britanija treba da preispita svoj cilj „net zero“ i umesto skupih politika ublažavanja klimatskih promena posveti se prilagođavanju očekivanim efektima toplijeg i sušnijeg vremena.
Ključni argumenti
Autor navodi nekoliko podataka kao osnovu svog stava: Britanija navodno doprinosi oko 0,8% globalnih emisija CO2 iz sagorevanja fosilnih goriva, a prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA) emitovanje u UK je smanjeno za 44% između 2000. i 2023. Istovremeno, Kina čini oko 32,1% svetskih emisija i, kako se u tekstu tvrdi, emituje 262% više CO2 nego 2000. godine. Iz ovih brojki autor izvodi zaključak da unilateralne britanske mere imaju ograničen uticaj na globalne emisije.
A volunteer helps firefighters tackle a forest fire in western France - AFP
Politička i ekonomska kritika
Prema autoru, politika net zero je dovela do slabljenja industrije, većeg tereta za potrošače i pritisaka na elektroenergetski sistem, sve bez vidljivog globalnog efekta. Navodi se i tvrdnja da je pri tom došlo do povećane zavisnosti od Kine i drugih tržišta.
Predlog: ukidanje net zero i prelazak na prilagođavanje
Umesto novih obavezujućih ciljeva i subvencija za zelenu energiju, autor predlaže:
The population is growing in the south of France - Getty Images
- Obustavu državnih subvencija i ciljeva povezanih sa net zero (spominje se i procena Prosperity Institute da troškovi integracije zelenih izvora mogu premašiti £40 milijardi godišnje do 2030–31).
- Preusmeravanje sredstava ka infrastrukturnom prilagođavanju: univerzalna klimatizacija, sistem za navodnjavanje, rezervoari i cevovodi, postrojenja za desalinizaciju i ulaganja u gašenje požara (kanaderi, avio-gašenje).
- Promovisanje tržišnih rešenja bez obavezujućih kvota: dopuštanje da kapitalizam i konkurencija utiču na usvajanje čistijih tehnologija kada postanu bolji i jeftiniji.
- Reviziju planiranja gradnje — izbegavanje stambenih zgrada koje leti postaju neprijatne i podsticanje zelenih i vodootpornih rešenja.
Kontekst i primeri
Autor podseća da su neke regije postale privlačnije toplijim klimama (Sun Belt u SAD, južni regioni Francuske i Nemačke) i tvrdi da uz prave adaptivne mere toplija klima ne mora nužno biti isključivo negativna za razvoj i kvalitet života.
Posebna napomena: Tekst je značajno mišljenja/komentara i postavlja polemična pitanja o prioritetima javne politike. Mnogi stručnjaci zagovaraju kombinaciju mitigacije (smanjenja emisija) i prilagođavanja; potpuno ukidanje ciljeva net zero ostaje kontroverzno.
Zaključak
Autor poziva na hitnu promenu kursa — skretanje sa obavezujućih ciljeva i subvencija, i fokus na praktična ulaganja u infrastrukturu i tehnologije za prilagođavanje toplijoj klimi. Takođe hvali određene političke snage koje su, po njegovom mišljenju, spremne da preispitaju dosadašnji pristup.
Napomena urednika: Ovaj članak objedinjuje činjenice navedene od strane autora i njegove političke zaključke. Čitaocima preporučujemo da pri donošenju stavova konsultuju i nezavisne naučne izvore i analize troškova i koristi, jer su mere za klimatske promene kompleksne i imaju dugoročne posledice.
Pomozite nam da budemo bolji.
