Autor tvrdi da su klimatske promene već realnost i da ih pokazuju rekordne temperature i talasi požara u Evropi, uz velike gubitke prinosa i raseljavanja. Kritikuje Online desnicu zbog minimiziranja problema, ali istovremeno ukazuje da desnica može imati koristi od pragmatičnog pristupa obnovljivim izvorima — niže cene, energetsku nezavisnost i očuvanje tradicionalnih vrednosti. Navode se primeri Bangladeša, Kenije i Pakistana, kao i administrativne prepreke u VB koje koče projekte kao što je Viking Energy.
Klimatske promene su stvarne — zašto desnica mora preuzeti inicijativu
More than 300,000 people have been ordered to evacuate areas of France and Spain as wildfires approach - Pablo Blazquez Dominguez/Getty Images Europe
Dolazim do stava da se Online desnica kreće u pogrešnom pravcu: sve češće gubi empatiju i šarm, svoje stavove pretvara u kutije besne irelevantnosti. Klimatske promene više nisu teoretsko pitanje — one su već stvarnost i već oblikuju našu svakodnevicu.
Evidencija krize
Jun je bio najtopliji mesec zabeležen u zapadnoj Evropi. Šumski požari, besomučni i neumoljivi, postali su deo realnosti: iako pojedinačne požare mogu izazvati ljudske greške (upaljena šibica, nepažnja), dugi i vreli periodi izuzetno isušuju tlo i znatno pogoršavaju njihove posledice. U Francuskoj se, umesto uobičajenih ~15 požara godišnje, 2026. do sada beleži čak 312.
Britain is experiencing one of its driest summers on record - Christopher Furlong/Getty Images Europe
Evropa je navodno izgubila oko 10 miliona tona očekivanih prinosa prošlog meseca, što može dovesti do većeg oslanjanja na uvoz i rasta cena hrane. U Velikoj Britaniji zabeleženi su neki od najslabijih prinosa u poslednjih nekoliko godina, a Engleska je u prve tri nedelje jula dobila samo oko 3% uobičajene količine padavina.
Gde greši desnica
Preobražaj ekološke krize u apstraktni kulturni rat delimično je nastao i zbog polarizovanih narativa. Leva politika je u nekim segmentima pretvorila temu u moralnu osudu i nametnula rigidne dogme koje su, ponekad, isključivale potencijalno korisne tehnologije. Desnica je, s druge strane, često reagovala preteranom simpatijom prema domaćinima fosilnih izvora energije, omalovažavajući obnovljive izvore i dekarbonizaciju kao idealističke ili nepraktične mere.
Bangladesh is expected to lose a third of its agricultural capacity to climate change by 2050 - MARUF RAHMAN/AFP
Citati poput onog iz govora Konstantina Kisina (da mala Britanija sa 2% globalnih emisija ne može odlučivati o budućnosti klime) zvuče logično, ali zapostavljaju činjenicu da su najugroženije upravo siromašne zemlje — zbog geografske izloženosti i manjka resursa za prilagođavanje.
Globalne kontraprimere
Mnogo siromašnijih zemalja aktivno radi na prilagođavanju i obnovi energetskog miks‑a. Bangladesh prosečno ima oko 110.000 ljudi raseljenih godišnje zbog prirodnih katastrofa, a procene govore da bi do 2050. jedna trećina poljoprivrednog BDP‑a mogla biti ugrožena klimatskim promenama. S druge strane, zemlje poput Kenije već proizvode oko 90% svoje električne energije iz obnovljivih izvora, zahvaljujući geotermalnim kapacitetima. U Pakistanu su siromašni seljaci masovno počeli da instaliraju kineske solarne panele, smanjujući račune i zavisnost od problematičnih mreža.
It took 17 years for the Viking Energy wind farm to get from drawing board to circuit board - SSE/PA
Problemi u Velikoj Britaniji i prilika za konzervativce
Velika Britanija je postavila cilj povećanja vetro‑ i solarnih kapaciteta za 70 GW u šest godina, ali je do sada instalirala oko 6 GW. Glavni problem nije tehnologija niti interes tržišta, već administrativne i planerske prepreke — dugotrajni postupci, lokalni prigovori i spori procesi dozvoljavanja. Primer je vetropark Viking Energy na Šetlandskim ostrvima: dogovoren 2007., izgrađen 2020., a počeo s proizvodnjom tek 2024.
Ovo otvara političku i praktičnu priliku za desnicu: promovisanje obnovljivih izvora može doneti niže račune za domaćinstva, veću energetsku nezavisnost i geopolitičku otpornost — sve u okvirima konzervativne retorike o nacionalnom interesu, štedljivosti i sigurnosti. Nije nužno posvećivanje rigidnoj ideologiji dekarbonizacije; radi se o pragmatičnom pristupu koji kombinuje postepeni izlazak iz fosilnih goriva i realan miks energije.
National pride, as well as national security, should be a reason for reducing the UK's dependency on the whims of foreign dictators - GAVRIIL GRIGOROV/AFP
Širi kulturni i istorijski kontekst
Istoričarski konzervativni mislioci, poput mladog Benjamina Disraelija, kritikovali su nekontrolisanu industrijalizaciju i gubitak agrarnog poretka. Danas bi desnica mogla da preuzme tu liniju — očuvanje pejzaža i ruralnih vrednosti u kombinaciji s modernim, održivim rešenjima za energiju i infrastrukturu.
Zaključak
Klimatska kriza je konkretna i meri se kroz temperature, požare, pad prinosa i raseljavanja. Umesto da se pretvara u ideološku bitku, tema zahteva pragmatičan, konzervativan odgovor: ubrzanje obnovljivih kapaciteta, modernizacija mreže, brže odobravanje projekata i politika koje štite poljoprivredu i domaćinstva. To nije izdaja principa — to je ostvarivanje konzervativnih vrednosti u 21. veku.
»Desnica treba da prestane da odbacuje stvarnost zbog političke ideologije i umesto toga iskoristi energetski prelaz kao priliku za ekonomsku, bezbednosnu i društvenu obnovu.«
Pomozite nam da budemo bolji.
