Globalne investicije u obnovljive izvore rastu, ali širenje vetroparkova i velikih solarnih farmi nosi rizike za ptice, slepe miševe i lokalne ekosisteme. Veliki projekti mogu fragmentisati staništa, povećati sudare i promeniti mikroklimu — dok tehnologije kao što je CSP mogu stvoriti smrtonosne toplotne zone.
Rešenja uključuju pametno lokacijsko planiranje, AI-nadzor, stvaranje polinatornih staništa i sezonske operativne prilagodbe koje smanjuju štetu bez usporavanja energetske tranzicije.
Globalne investicije u obnovljive izvore energije znatno rastu, ali brza ekspanzija vetroturbina, solarnih parkova i prateće infrastrukture otvara novu dilemu: kako smanjiti emisije bez ugrožavanja biodiverziteta. Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku (IEA), ulaganja u obnovljivu energiju mogla bi dostići oko 665 milijardi dolara u 2026. godini, od čega bi oko 365 milijardi bilo usmereno na solarnu energiju.
Obnovljivi izvori su ključni za smanjenje emisija i ublažavanje klimatskih promena — samim tim i za dugoročnu zaštitu prirodnih staništa. Ipak, velike instalacije transformišu pejzaže, zahtevaju značajne količine zemljišta i materijala, stvaraju privremene emisije tokom izgradnje i mogu direktno ugroziti životinje kroz gubitak staništa, fragmentaciju i povećan rizik od kolizija.
Loše locirani vetroparkovi povećavaju rizik od sudara ptica i slepih miševa. Posebno su osetljive grabljivice koje lete na visini lopatica (npr. zlatni orao, supovi, jastrebovi) i velike ptice selice koje koriste fiksne migracione koridore. Noćne selice i manji pevači (passerines) često su dezorijentisani lošim osvetljenjem ili lošim vremenskim uslovima i nalete na lopatice.
Slepim miševima prete dva glavna rizika: direktni sudari i barotrauma — oštećenje pluća usled naglih promena pritiska u blizini rotirajućih lopatica. Migratorne vrste koje prelaze velike razdaljine mogu naići na mnoštvo turbina u različitim regionima, a njihova uloga u kontroli insekata i poljoprivredi čini pad populacija posebno značajnim.
Veliki solarni kompleksi zahtevaju velike površine koje se često grade u pustinjskim, travnatim ili vlažnim staništima. Čišćenje zemljišta i ograda mogu fragmentisati staništa i blokirati puteve kretanja kopnenih životinja. Reflektivne površine fotonaponskih panela mogu prevariti vodene ptice koje ih zamene za vodene površine i pokušaju da slete, što može dovesti do povreda.
Za slepe miševe, glatke horizontalne panele deluju kao "akustična ogledala" — eholokacione povratne informacije se iskrivljuju pa životinje ponekad pogrešno procene površinu kao vodu i sudare se s konstrukcijama. Istraživanje Univerziteta u Bristolu pokazuje da aktivnost slepih miševa u centru solarnih polja može opasti i do dve trećine, delom zbog promene mikroklime i smanjenja lokalnih populacija insekata.
Tehnologija koncentrisane solarne energije koristi nizove ogledala koja fokusiraju sunčevu energiju na centralnu tačku i mogu stvarati izuzetno toplotne zone. Te zone privlače insekte, a ptice koje ih gone mogu doslovno biti spaljene u letu zbog ekstremne temperature zraka i zračenja u tim zonama.
Izgradnja uključuje tešku mehanizaciju, zbijanje tla, prašinu i buku — sve što menja uslove za biljke, kopnene vrste i beskičmenjake. Dalekovodi, pristupni putevi i skladišne livade dodatno doprinose fragmentaciji i povećavaju pritisak na lokalne ekosisteme.
Zelena tranzicija mora biti i klimatski odgovorna i prirodi prijazna. Renoviranje energetskog sistema koji smanjuje emisije ali uništava ključne ekosisteme nije puno rešenje. Kombinacijom boljeg planiranja, tehnologije i politike moguće je razvijati obnovljive izvore koji koegzistiraju sa biodiverzitetom.
Izvor: adaptirano iz članka objavljenog na Forbes.com; podaci IEA i istraživanja University of Bristol.
Pomozite nam da budemo bolji.
