Evropa je suočena sa ponovljenim energetskim krizama, pa je EU u junu dogovorila ambiciozan plan za utrostručenje kapaciteta skladištenja energije do 2030. Cilj prve faze je dodati oko 30–35 GW instalirane snage do 2028, dok je današnji nivo oko 55 GW, a procena potreba oko 200 GW do 2030. Nova rešenja kao što su gvozdeno‑vazdušne baterije (primer: 1 GWh projekat Ore Energy) ciljaju skladištenje na nivo dana umesto sati, što može značajno unaprediti otpornost i energetsku nezavisnost EU.
EU Planira Utrostručenje Kapaciteta Skladištenja Energije Do 2030: Ključni Korak Ka Energetskoj Sigurnosti
EU Locks In Plan To Triple Energy Storage Capacity By 2030
Evropa se suočava sa trećom velikom energetskom krizom u četiri godine, što je ponovo izložilo slabosti domaćih energetskih sistema i njihovu ograničenu rezervnu moć. Kako bi smanjila zavisnost od uvoza i povećala otpornost na geopolitičke šokove, EU je u junu postavila ambiciozan cilj utrostručenja kapaciteta za skladištenje energije do 2030. godine.
Šta je dogovoreno
Ministri energetike dogovorili su početnu fazu: dodavanje približno 30–35 GW instalirane snage za skladištenje do 2028. Trenutni nivo instaliranog kapaciteta skladištenja u EU je oko 55 GW, dok stručne procene ukazuju da će do 2030. biti potrebno približno 200 GW da bi mreža bila stabilna uz veliki udeo vetra i sunca.
Zašto je skladištenje presudno
Kako udeo promenljivih obnovljivih izvora raste, javljaju se izazovi usklađivanja proizvodnje i potrošnje – sunce i vetar ne proizvode uvek kada je potrošnja najveća. Kratkoročne litijum-jonske baterije su korisne, ali obično obezbeđuju skladištenje energije u rasponu od nekoliko sati. Da bi se pokrivali višednevni periodi niske proizvodnje (npr. mirne, oblačne periode), potrebna su rešenja koja mogu držati energiju danima, a ne satima.
Nove tehnologije: primer gvozdeno-vazdušnih baterija
Primer takvog pristupa je ugovor holandske kompanije Ore Energy o postavljanju 1 GWh skladišta zasnovanog na gvozdeno‑vazdušnim baterijama. Ova tehnologija koristi gvožđe, vodu i vazduh i projektovana je u modularnim 40‑foot kontejnerima koji se mogu međusobno povezivati kako bi se povećao kapacitet. U teoriji, gvozdeno‑vazdušne baterije mogu omogućiti skladištenje energije na nivo koji traje danima, što bi znatno smanjilo potrebe za hitnim uvozom fosilnih goriva tokom perioda niske proizvodnje obnovljivih izvora.
Aytaç Yilmaz, suosnivač i izvršni direktor Ore Energy, ističe: mreže koje u velikoj meri zavise od vetra trebaju skladištenje koje radi kroz dane, a ne samo sate.
Posledice za tržište i bezbednost
Ubrzano širenje skladišnih kapaciteta može smanjiti troškove prilagođavanja prekomernog obnavljanja energije (curtailment), povećati energetsku nezavisnost i umanjiti geopolitičku ranjivost EU. Ipak, uspeh zavisi od skaliranja tehnologija, ulaganja u mrežnu infrastrukturu i regulatornih podsticaja koji će omogućiti brzu i pouzdanu integraciju novih rešenja u elektroenergetski sistem.
Bez efikasnog i optimizovanog skladištenja, EU će i dalje u određenoj meri zavisiti od uvoza gasnih zaliha da popuni praznine kada proizvodnja iz vetra i sunca padne. Plan za utrostručenje kapaciteta predstavlja ambiciozan i neophodan korak ka većoj otpornosti i autonomiji energetskog sistema Evrope.
Pomozite nam da budemo bolji.
