Bum Čiste Energije U SAD Do 2030 — A Posle Toga Sve Je Neizvesno

Kako napreduje prelaz SAD sa fosilnih goriva na čistu energiju? Iako je povratak Donalda Trumpa u Beloj kući uneo velike političke neizvesnosti, praktična izgradnja obnovljivih kapaciteta i dalje beleži snažan tempo. Godine 2025. SAD su instalirale rekordnih 50 GW novih kapaciteta iz vetra, Sunca i baterija — više nego ikada pre.

Šta kaže Rhodium Group

Analitičari iz Rhodium Group u godišnjem izveštaju „Taking Stock“ modelovali su tri scenarija koji kombinuju faktore poput troškova čiste tehnologije, cena prirodnog gasa, rasta izvoza LNG-a, potražnje za energijom zbog AI i geopolitike. Njihovi zaključci su jasni: do 2030. rast obnovljivih verovatno će nastaviti, ali posle 2030. putanje se potpuno razilaze.

„Cilj scenarija je da formiramo razumnu granicu oko toga kuda emisije idu,“ kaže Hannah Kolus, glavna autorka i starija analitičarka u Rhodiumu.

Predviđanja i ključni brojevi

Rhodium očekuje da će ukupne emisije do 2030. pasti za približno 26–29% u odnosu na 2005. godinu. Do 2040. raspon varira od 27% do 41% smanjenja, zavisno od scenarija. Za poređenje, u 2023. su predviđali 29–42% do 2030. uz efekte Bidenovog Inflation Reduction Act — što znači da država i dalje može dostići samo niži kraj tih ranijih prognoza bez povratka podsticaja.

Zašto je decenija 2020-ih skoro sigurna

Sigurnost rasta tokom 2020-ih delimično proizlazi iz poreskog mehanizma: projekti koji su zvanično započeli gradnju do 4. jula i dalje mogu da koriste "safe-harbor" poreske kredite ako se završe u naredne četiri godine. Zbog toga Rhodium predviđa da će developeri završavati oko 50 GW solarnih, skladišnih i vetroelektrana godišnje do kraja decenije — čak i u konzervativnijim scenarijima.

Šta dolazi posle 2030?

Posle 2030. nestaju mnoge poreske podsticajne mere pa tržište postaje presudno. U niskom emisionom scenariju obnovljivi i skladištenje nastavljaju snažno — do 53 GW godišnje i vrlo malo novih gasnih kapaciteta. U visokom emisionom scenariju, obrnute cenovne dinamike povlače gas na ~16 GW godišnje, a čista energija pada na samo ~3 GW godišnje. Srednji scenarij predviđa privremeni pad i potom oporavak obnovljivih tokom 2030-ih.

Pad sa 50 GW godišnje na 3 GW bi bio razoran za industriju: manje radnih mesta, manje investicija u lokalne budžete i znatno manje nove čiste energije dostupne potrošačima i državama koje je traže.

Faktori koji mogu promeniti ishod

• Troškovi čiste tehnologije: Solar, vetar i baterije godinama brzo padaju u ceni — istorija sugeriše da bi realnost mogla biti bliže optimističnim projekcijama.
• Cena i izvoz prirodnog gasa: Brzi rast LNG izvoza povećava izloženost američkog domaćeg tržišta spoljnoj potražnji; poremećaji u snabdevanju mogli bi podići domaće cene i oslabili konkurentnost gasa.
• Baterijsko skladištenje: Ako baterije brže dobiju tržišni udeo, one mogu zameniti gasne elektrane za vršne i noćne potrebe — primer je Kalifornija, gde gasna proizvodnja već snažno pada.
• Politika: Ko je u Beloj kući i koje politike donosi su ključne — povratak podsticaja može radikalno poboljšati perspektivu obnovljivih.

Zaključak

Rhodiumov izveštaj crta dva osnovna zaključka: prvo, masovna izgradnja obnovljivih kapaciteta je verovatna i praktično zagarantovana do 2030. zahvaljujući poreskim pravilima i tržišnoj dinamici; drugo, nakon 2030. sve zavisi od cena, tehnologije i politike. Postoji realan razlog za oprezni optimizam, ali i značajan rizik da se rast uspori ako gas postane jeftiniji ili ako podsticaji nestanu.

Važno: Iako su podaci fokusirani na SAD, implikacije na globalne lance snabdevanja, investicije i klimatske ciljeve čine priču relevantnom i za evropski i srpski kontekst — naročito u pogledu politike podrške, ulaganja u skladištenje i konkurentnosti gasa.